Žena koja je došla u prestonicu Srbije posle 40 godina boravka u Švedskoj ostala je bez para, bankovnih kartica, mobilnog telefona, dokumenata, ali je posle prvobitnog šoka bila oduševljena Kežmanovim rečima utehe.Gordana kaže da je napadač imao crnu kosu, da je star oko 30 godina, kao i da je srednje visine i telesne građe.
- Bio je u crnom kaputiću, dužine do pola butina. Nije bio maskiran, ali sve što sam uspela da vidim je njegova crna kosa, srednje dužine. Nije me povredio, ali se posle ove traume plašim da izađem na ulicu! Odmah sam obavestila sina i ćerku u Švedskoj, koji su tamo blokirali sve moje kartice. Kupila sam najjeftiniji telefon da bih mogla da komuniciram sa rodbinom i prijateljima dok sam u Beogradu - navodi Gordana.
- Prišao mi je i rekao: “Gospođo, mislite na svoje zdravlje! Sve što vam je oteto može da se nadoknadi!” - kaže Gordana i dodaje da joj se njegovo prezime učinilo poznatim kada se predstavljao policiji, ali da je tek naknadno saznala ko je, te da zbog ljudskosti želi javno da mu se zahvali!
Gordana M. navodi da se napad dogodio 6. novembra, oko 17 sati, u Mutapovoj ulici, dok se vraćala kući iz obližnjeg restorana.
- Bila sam sa sestrom i njenom ćerkom na ručku. One su uvek imale običaj da me isprate do kuće, ali su tog dana žurile na važan sastanak. Ja sam ih takođe ubeđivala da nema potrebe da me prate jer nije bilo kasno. Kožnu torbu sam, sigurnosti radi, prebacila preko jednog ramena.
Na sredini Mutapove ulice, kod jednog gradilišta, osetila sam da neko ide iza mojih leđa i baš kada sam htela da se izmaknem u stranu i propustim ga, zgrabio me je munjevitom brzinom, a onda odsekao kaiš i otrčao sa celom torbom! Unutra su mi bila dokumenta, devizne bankovne kartice, novi ajfon i novčanik! - potreseno prepričava Beograđanka, koja je u Švedskoj stekla penziju i tamo živi već 40 godina.
Gordana kaže da razbojniku uopšte nije mogla da vidi lice i da je jedino mogla da uoči da je reč o mlađem muškarcu srednje telesne konstitucije.
- Trčala sam za njim koliko sam mogla prema Trgu Mome Kapora, ali njemu nije bilo teško da mi umakne! Bila sam potpuno izbezumljena jer se to dogodilo odmah po mom dolasku u rodni Beograd! Osvrtala sam se, ali nikoga nije bilo u blizini. Produžila sam ka osvetljenom trgu i neprekidno vikala: “Policija, policija! Lopov!”.
Tada mi je prišao mlađi čovek, za koga sam tek u policiji saznala da je proslavljeni fudbaler, i pitao me šta mi se dogodilo. Bio je toliko divan i uputio mi je tople reči utehe. Potom je prišao jednom bračnom paru, pitao ih za broj policije i prijavio slučaj.
Zahvaljujem mu se na izuzetnoj ljubaznosti! - ističe Gordana M. i priznaje da joj je veoma teško što joj se to desilo u rodnom gradu, za koji je vezuje mnogo uspomena.
“Živimo u teškim vremenima, baš zato je lako biti human”
U Kežmanovoj biografiji stoji da je na poziciji napadača igrao u brojnim klubovima, među kojima su Zemun, Partizan, PSV Ajndhoven, Čelsi i Zenit, kao i da je za nacionalni tim odigrao 49 utakmica, ali posle ovog humanog gesta može da mu se dopiše i pozicija borac protiv kriminala!
Na insistiranje da otkrije šta je presudilo da ne okrene glavu i ode svojim putem, kratko je poručio:
“Živimo u teškim vremenima i u poremećenom sistemu vrednosti, baš zato je lako biti human i pomoći drugome u nevolji”, rekao je Kežman.Kurir sport / Alo, S. Dž. S. - J. A.
