Pet meseci kasnije na društvenim mrežama osvanuo je snimak. Reči kojim se Ronaldo obratio saigračima mnogima su naterale suze na oči.
As Real Madrida nije bio u mogućnosti da odigra finale i zajedno sa saigračima aktivno učestvuje u ispisivanju fudbalske istorije.
Povreda ga je sprečila u tome, ali nije da od srca kaže sve što mu bilo na duši u tom trenutku.
A bilo je svega. Iskreno, kako to niko nikada ne očekuje od njega, plačnim glasom objasnio je kakva su ga osećanja obuzela.
"Voleo bi ga da se zahvalim ovom čoveku ovde", počeo je Ronaldo upirući prstom u selektora Fernanda Santosa.
"Njemu prvom, jer bez njega ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Zatim i svim igračima i celom stručnom štabu, svima koji su bili uključeni u ovoj pohod. Niko nije verovao u Portugaliju, ali mi smo uspeli. Svi mi, uspeli smo! Vrlo sam srećan, ovo je jedan od najradosnijih dana u mom životu. Zabravite individualne nagrade, Ligu šampiona, ovo ovde, ovo je najsrećniji trenutak mog života! Već sam plakao tri ili četiri puta. Brat je morao da me smiruje. Rekao sam mu: Ugo, nije moguće. Istina je, iz dubine duše vam kažem, kunem vam se životom svog sina, veoma, veoma, veoma sam srećan. Mogu to da ponovim sto puta, toliko sam srećan. Ovo je pehar koji je nedostajao. Hvala vam svima. Igračima, stručnom štabu i ponovo tebi, šefe. Vera koju si ti imao, iskreno... Ganula me je. Zaslužili smo ovo, ušli u istoriju Portugalije. Prvi smo tim kome je ovo uspelo".
