Kao pomoćnik Veljka Paunovića na klupi omladinske selekcije Srbije, Marko Mitrović se okitio titulom svetskog šampiona na Novom Zelandu, a isti tandem i na klupi Čikago fajersa ima visoke ambicije, iako u prvoj godini nisu uspeli da obezbede plej-of.Upravo o jednogodišnjem iskustvu u Americi i planovima za narednu sezonu u intervjuu za Kurir priča nekadašnji trener u omladinskoj školi Crvene zvezde.
Koliko se fudbal u Americi razlikuje od onog u Evropi?- Igra se fizički jako, mnogo se trči, nema kalkulisanja i pada mnogo golova. Za nas je ovo velika prilika da nastavimo da se razvijamo kao treneri. Ovo je liga puna izazova, morate donositi mnogo odluka van terena i na njemu, pa sve to čini posao veoma interesantnim, dinamičnim i svakako predstavlja veliki izazov i iskustvo za nas - kaže Mitrović.Bilo je govora da ćete u 2017. sarađivati sa srpskim zetom Bastijanom Švajnštajgerom?- On je veliko ime, igrač koji je u fudbalu osvojio sve. Veliki pobednik. Bilo bi super kada bi nam se priključio, ali nisam siguran da će ipak doći u Čikago.MLS liga je prepuna velikih zvezda. Ko je na vas ostavio najveći utisak?- Vilja, Đovinko, Lampard i Pirlo... Tu je i Didje Drogba, koji igra u Montrealu, a kad smo se sastali sa njegovom ekipom, bila je situacija u kojoj je sudija propustio da svira faul nad njim. Veljko je pored terena dobacio da je prekršaj postojao, a on mu je je prišao i pozdravio se s njim. Paunovića ovde zaista mnogo poštuju.Može li vaša generacija „orlića“ da postane i šampion Evrope do 21 godine?- Oni imaju neverovatan pobednički mentalitet, sjajni su momci, odlični igrači koji vole da igraju za svoju zemlju. Treba ići korak po korak, ali oni nemaju limit. Ne bih voleo da se pravi pritisak, ali verujem da ćemo daleko dogurati i imati prilike da se radujemo njihovom uspehu.
Prati NBAU LIFTU SA STEFOM KARIJEMČikago je grad košarke. Da li ste gledali mečeve Bulsa u čuvenom Junajted centru?- Prva stvar u Čikagu je bila poseta dvorani Čikago Bulsa, gde je Veljka i mene ugostio Nikola Mirotić. Zimus smo bili na pripremama u Portlandu, u vreme kad je gostovao Golden Stejt, i u liftu hotela sam sreo Stefa Karija, ali ga nisam odmah prepoznao. Zbunio sam se i propustio priliku da se slikamo.
