Fudbalski mudrac Ivica Osim, koji danas slavi 76. rođendan, odavno zbog zdravlja igru prati daleko od aut-linije i trenerske klupe, ali strast za loptom nije prestala da plamti.U intervjuu za Kurir Štraus sa Miljacke ili samo Švabo, kako ga zove njegovo Sarajevo, otkrio je šta ga zabrinjava, kakva je budućnost regiona i fudbala u njemu, u čemu uživa, kuda ide lopta...Kako provodite dane?- Kako? Uz fudbal, naravno. Gledam utakmice, pratim trendove, dobro je znati kuda ide fudbal i kako će biti sutra. Juče i danas je već prošlo, mora se gledati napred.Koju ligu najviše volite da pratite?- Špansku. Barselonu, ali i ostale ekipe.Kada ste vi forsirali pas igru... Da li se sad može reći da ste bili ispred svog vremena?- Ma, kakvi ispred vremena, nije to tako bilo. Da sam ja bio ispred vremena, sigurno bih znao za rat i za njegove strahote, pa bih nešto učinio da do njega ne dođe.Uživate samo u igri ili hvatate greške igrača i trenera?- Primetim i greške, pa onako za sebe i suprugu to prokomentarišem. Učim, važno je znati šta će fudbalu doneti sutrašnji dan.Šta nam donosi?- Vidite gde je Barselona? Lepo je gledati kako igra, oni su došli do nečeg što se može nazvati savršenstvom. S druge strane, Barsine utakmice mogu da nas rastuže, jer je taj nivo igre i organizacije kluba nedostižan za ove naše prilike. Mi Balkanci umemo da kažemo kako Barsa igra najlepše i da posle zakukamo što su toliko otišli ispred nas, a niko da zavrne rukave i pokuša da radom nešto napravi. Nije se ta Barsa stvorila sama od sebe, ljudi su radili da bi postala moćna, čitava jedna regija u Španiji stoji iza kluba.Kakav je fudbal na Balkanu?- Prazan kao stadioni. Oni nam stoje kao spomenici ili, možda bolje reći, kao crkve. Svako ko dolazi na stadion, ispoveda svoju veru na njemu. Opet se preti, izgleda mi da neki nisu ništa naučili iz onog nesrećnog rata. Populizam je vrlo opasna stvar, on je već jednom pretvorio naš prostor u krvavi teatar, koji je, realno, mnogima služio za zabavu. Samo ljudi koji ovde žive znaju o kakvom je užasu reč.Kako izbeći da se ponovi krvavi teatar?- Jedan od načina je i fudbal.Da li mislite na regionalnu ligu?- Mislim da se ljudima vrati radost zbog igre, da ponovo dolaze na stadione zbog fudbalera i igre. Da se okrenemo lepim stvarima, a ne skandiranjima o kojima se posle samo priča i piše, dok igru niko i ne spominje. Fudbal je i razmena kultura i različitih iskustava. Promenila se i Evropa, ali i ostatak sveta. Moramo se zapitati zašto sada Kina ide tim putem kada je fudbal u pitanju. Kupuju, ne žale novac da dovedu najbolje.Da li vas zovu bivši igrači, da li se interesuju za vas?- Interesuju se, a koliko znam, često pričaju i među sobom dok se telefon ne rastopi. Važno je razgovarati, iz tog kontakta ko zna šta se dalje može stvoriti dobro za sve. Dejan Petković
BudućnostMNOGO SMO LOŠI LJUDIŠta vas zanima još osim fudbala?- Pratim kako nam se razvija planeta, šta nam se dešava s vazduhom, vodom, kakvu ćemo je ostaviti našoj deci, kakvi smo mi, svi zajedno...Kakvi smo?- Loši, uglavnom loši. Sve se pretvara u novac i samo se kroz njegovu vrednost posmatraju stvari. Odatle imamo toliko hemije, niko ne razmišlja kako će ovaj silni svet nahraniti i napojiti.
Za ponosMOJI IGRAČI SU IZAŠLI ČISTI IZ RATOVA DEVEDESETIHČuli ste da je Piksi trenutno najbolji sa svojim klubom u Kini?- Da, radujem se zbog njega. Vidite, ta generacija igrača koja je bila sa mnom u Italiji na Svetskom prvenstvu uradila je nešto što nama ostalima u bivšoj Jugoslaviji nije uspelo. Ostali su kompaktni, sa sjajnim karijerama iza sebe. Njihov ugled iz igračkih dana sada im svuda širom otvara v rata. Postali su treneri, komentatori, predsednici klubova ili saveza. Cenjeni su i u svojim sredinama i u drugim republikama, a to govori da su iz svih problema koji su nas zadesili izašli čistih ruku.
