Luka Milivojević odigrao je u dresu Kristal Palasu najbolju sezonu u karijeri. Postao je miljenik navijača "orlova" iz južnog dela Londona koji su ga u martu izabrali za najboljeg igrača meseca. Bio je strelac deset golova u Premijer ligi, a ukupno je odigrao 37 utakmica. Poneo je i kapitensku traku, čime mu je klub ukazao veliku čast i poverenje. Na mundijalu u Rusiji nada se da će reprezentacija Srbije ostvariti dobar plasman, odnosno da će proći grupu u konkurenciji Kostarike, Švajcarske i Brazila. Aleksandar Mitrović mu nije samo saigrač, već i najbolji prijatelj, brat, kako Luka kaže.
Koliko si zadovoljan učinkom u Kristala Palasu, i da li si odigrao sezonu života u Premijer ligi? - Malo je reći da sam zadovoljan. Izuzetna je satisfakcija što je ekipa izborila opstanak i ne samo to, na kraju smo bili 11. na tabeli što je u odnosu na sve što se dogodilo u sezoni zaista dobar plasman. Lični osećaj je fenomenalan. Verujem da je moj doprinos timu bio značajan, postigao sam mnogo golova, eto stiglo je i klupsko priznanje za najlepši gol sezone. Bilo je tu nekih priznanja i od navijača... Kapitenska traka je posebna satisfakcija. To je bila trenerova odluka, očigledno je u meni prepoznao da mogu da budem vođa i lider tima. Mislim da sam opravdao to poverenje ponašanjem kako na terenu, tako i van njega. Kad se podvuče crta, Kristal Palas je imao jednu od boljih sezona u poslednjih pet godina.
Kakva je saradnja sa Rojom Hodžsonom, iskusnim trenerom i bivšim selektorom Engleske? - Preiskusan stručnjak. Fenomenalan psiholog. Dobar za ekipu, za svakog igrača. Imati njega za trenera je ogromna plus, posebno u jednom u najtežih takmičenja na svetu kakva je Premijer liga Engleske. Imamo super saradnju, odličan odnos, sjajnu komunikaciju. Igrao sam sve utakmice od početka. Ima veliko poverenje u mene.
Možeš li nam nešto reći o Kristal Palasu, ko navija za njih, kakva je tradicija kluba, jer je iz Londona pored slavnijih i marketinški jačih Čelsija, Arsenala, Totenhema? - Imamo fenomenalno publiku. Malu su energičniji i fanatičniji od drugih navijača u Premijer ligi. Stadion nije veliki, ali je atmosfera baš dobra. Najveći derbi je protiv Brajtona i to zbog puta koji praktično vodi od jednog do drugog kluba. Nekako se ukrštaju. Za tu utakmicu se živi. Pobedili smo ih ove sezone na našem satdionu i teško je opisati nivo sreće naših navijača zbog toga. Kristal Palas ima veliku tradiciju, bilo je tu mnogo dobrih igrača. Vlasnici su dvojica Amerikanaca i jedan Englez. Klub je stabilan, profesionalan i svaki igrač može da bude zadovoljan uslovima.
Došao si u Kristal palas na lično insistiranje bivšeg trenera Sema Olerdajsa. Šta možeš da kažeš o njemu i o odnosu sa njim? - O njemu samo reči hvale. Doveo me je u Palas, izborili smo opstanak u teškom momentu. Hvala mu na angažovanju i poverenju koje verujem da sam opravdao. Što se tčce stila igre kod njega, ima jedan drugačiji sistem od drugih trenera koji meni nije toliko odgovarao, ali sam se uvek trudio da se maksimalno prilagodim. Želim mu svu sreću.
Sa kim se najbolje slažeš u Kristal Palasu? - Sa Tomkinsom, Mekarturom, Kelsom, Skotom Danom... Sa svima se dobro slažem, ima jedna grupa igrača sa kojima se baš družim u smislu toga da pravimo zajedničke večere, slave se rođendani, provodimo neko fino vreme zajedno van fudbala.
Pre tebe, od Srba je za Kristal Palas igrao Saša Đani Čurčić. Kako njega pamte navijači? - Navijači ga pamte po lepom, baš, baš. Saša je pozitivac, vole ga, kažu da je sa uspehom igrao za Kristal Palas. Nije dugo bio u klubu, ali za kratko vreme je stekao poštovanje i simpatije. On je i sada u Palasu, kao trener u mlađim kategorijama. Upoznali smo se i sve što bih mogao da kažem o njemu je pozitivno. Drago mi je da je tu i da radi u engleskom fudbalu.
Kako je igrati protiv klubova kao što su Mančester junajted, Mančester siti, Liverpul, Čelsi, Arsenal? To je nešto o čemu fudbalei sanjaju, zar ne? - Iskreno, moj san je bio da igram za Crvenu zvezdu! A ako me pitate kako je igrati protiv klubova kao što su Junajted, Siti, Liverpul, Čelsi ili Arsenal, to je vrhunac karijere. U Engleskoj ima mnogo dobrih timova, ali recimo da su utakmice protiv tih top ekipa nešto što vas posebno inspiriše. Imate bar 12 snažnih mečeva u prvenstvu i to je uživanje za svakog igrača. Ali i izazov. Kao profesionalcu, bez obzira na to protiv kog kluba igram, moram da budem motovisan i da na terenu pružim sve od sebe. Nema opuštanja u Premijer ligi. Možda je čak najlakše igrati protiv najboljih. Šta god da uradiš pozitivno, napravio si veliki uspeh.
Razmišljaš li o mundijalu u Rusiji? - Sve misli su usmerene ka tome. Od poslednje klupske utakmice u sezoni, imaću nekoliko dana odmora, onda ide maksimalan fokus ka SP. Želimo da ostavimo dobar utisak, da napravimo možda korak napred u odnosu na kvalifikacije. To bi za mene bio vrhunac karijere. Uspeh u dresu svoje zemlje, na svetskom šampionatu, to se ne dešava često i ako se dogodi, pamti se sa ponosom do kraja života.
Koliko može Srbija protiv Kostarike, Švajcarske i Brazila? - Grupa je teška. Izdvaja se Brazil, sa ostalima se borimo za drugo mesto. Sigurno da bismo voleli da prođemo grupu, borićemo se za to. Nikad se ne zna. U fudbalu je sve moguće.
Imao si sjajan odnos sa bivšim selektorom Slavoljubom Muslinom. Šta možeš reći o njemu? - Sve najbolje. Imali smo super saradnju, odveo nas je na SP, tako da će mi Slavoljub Muslin ostati u lepoj uspomeni.
Koja je utakmica u kvalifikacijama za SP bila najteža za igranje? - Irska u gostima kad smo dobili sa 1:0. Ta je bila najteža, a mislim i presudna.
Novi selektor Mladen Krstajić te ceni, koliko će njemu biti teško, ili lako na SP u Rusiji? - Sigurno da nije lako. Koliko god da je lepo što smo otišli na Mundijal, moramo zaista da uložimo maksimum da tamo nešto napravimo. Nadam se da neće biti problema sa povredama, to će negde olakšati selektoru posao. Pritisak je ogroman, nacija ima velika očekivanja. Već smo samim plasmanom na Mundijal napravili veliki uspeh, svi moraju toga da budu svesni. Ali trudićemo se sigurno da naš poslednji meč ne bude 27. juna.
Koliko je Crvena zvezda bitna za tvoj fudbalski razvoj? - Izuzetno! Tamo sam bio godinu ipo dana, iz Crvene zvezde sam napravio transfer u inostranstvo. I pre Crvene zvezde sam bio u A timu, ali sam kroz igre u Crvenoj zvezdi nekako pozicionirao u senirskoj reprezentaciji. Osvojio sam kup, ostvario brojna prijateljstva. To je klub za koji navijam od rođenja. Ponosan sam na to što sam igrao i ostvario u Crvenoj zvezdi. Svakako najbitniji klub u mojoj karijeri. Voleo bih da je bilo i titule, ali... Pobedio sam u pet od šest derbija. Što se tiče titule, klub nije bio toliko stabilan kao danas. Bio sam svestan tadašnje situacije i koliko je bilo teško da u takvim okolnostima i uslovima Zvezda bude šampion. Sigurno da mi zbog toga nije bilo svejedno.
Kako je Robert Prosinečki uspeo da te nagovori da pređeš u Crvenu zvezdu iz Rada i da li je tačno da si tada imao unosniju ponudu iz inostranstva? - Tačno je! Imao sam Genčerlibrigi za mnogo veći novac. Prosinečki? Bio sam presrećan što me traži. Imao sam 21 godinu, dobio sam poziv od Prosinečkog koji je legenda Crvene zvezde kluba za koji navijam od rođenja. Pa kako sam mogao da se osećam? Bilo je samo pitanje kad ću potpisati. Nikada ne bih odbio. Bio je to pravi momenat, sve se namestilo.
Kakav si imao odnos sa Robijem? - Imali smo super odnos. Dobar je terener, ima svoju filozofiju koja sigurno odgovara klubu poput Crvene zvezde. Ide se na gol više, na veći posed... Meni je recimo bilo najzanimljivije kad siđe da igra ševu. Onako u patikama, a mi svi u kopačkama. I tako je jednom igraču proturio loptu kroz noge tri puta kao od šale. Majstor fudbala, šta drugo reći.
Kakav si imao odnos sa navijačima Crvene zvezde? - I odnos sa navijačima je bio super. Njima je važno da su igrači veliki zvezdaši, da daju celog sebe za klub, da se bore za Zvezdin dres. Kod mene su to brzo prepoznali...
U najboljim si fudbalskim godinama, pred tobom je jos dosta izazova, ali da li planiraš da se pred kraj karijere vratiš u Crvenu zvezdu? - Daleko je za priču o tome. Nemam nikakve planove. Ne bih da dajem lažna obećanja. Jedino što planiram jeste da još dugo igram fudbal. Nikad se ne zna. Ima vremena za tu priču.
Kako pamtiš igranje za Olimpijakos, i tamo si, kao sada u Palasu imao jak status? - I tamo sam posle godinu dana postao kapiten. Prelepe skoro tri godine, dve titule, jedan kup, Liga šampiona. Predivne uspomene imam iz tog kluba. Možda jedan i od najlepših perioda u karijeri.
Koliko je tvoj otac Srđan uticao na tebe kao čoveka i fudbalera? - Uticao je mnogo, zapravo najviše. Najzaslužniji za sve što mi se dogodilo. Imam sreće što je realan, kritičan i što mi je uvek davao odgovarajuće savete. On je čovek na mestu. Da nije bilo njega u mom fudbalskom i životnom odrastanju i sazrevanju, sigurno da ne bih postigao ni 50 odsto onoga što sam do sada uradio.
Šta možeš reći o prijateljstvu sa Aleksandrom Mitrovićem? Igrali ste za "večite rivale", ali se čini da to ne utiče na vaš odnos. - Aleksandar Mitrović je za mene mnogo više od prijatelja. Mitar je moj brat. Sad smo i u Londonu zajedno. Živeli smo u isto vreme i u Briselu. Družimo se, letujemo zajedno - zaključio je Luka Milivojević.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
