Ali među navijačima Totenhema nije prošla neopaženo.
I ako je na Vajt Hartu Lejnu igrao promenljivo Bunjevčevića pamte po dobrom.
Oni koji su bili u klubu još više nego fanovi i mnogi su zagovarali ideju da u Bunjinu čast Crvena zvezda i Totenhem odigraju prijateljsku utakmicu
Utakmica tada nije odigrana, ali sada, 16 meseci kasnije, Totenhem i Zvezda će ipak biti jedni preko puta drugih, samo ne na revijalnom meču, već na utakmici Lige šampiona.
Ali nekako je prirodno, na stranu sad bodovi i milioni, da se i ovom prigodom podsetimo šta je sve za života napravio Bunjevčević, sada s akcentom na period od 2001. do 2006. godine, kada je igrao, manje ili više, baš za Totenhem.
Bunjevčevćića je u klub doveo tadšnji menadžer Glen Vodl.
“Glen je želeo da igramo na određen način i Goran je bio savršen. Bio je libero koji je znao sa loptom i vrlo dobor čitao igru. Nije bio najbrži, nije bio najveći, ali vrlo retko bi ispao iz igre”, priseća se Daren Anderton, saigrač iz tog vremena.
Sjajan profesionalac, nikad nisi mogao da ga vidiš kako izlazi i pije. On je sve svoje radio kako treba. Uživanje je bilo igrati uz njega. Nikad ružnu reč nije rekao o nekom”, dodao je Anderton.
Ali je pokušavao da igra fudbal što u to vreme nije bilo baš posebno popularno u Engleskoj gde se uglavnom lopta “nabijala na palac” pa kud pukne.
“Odmah je bilo jasno da se oseća komforno s loptom u nogama što baš i nije bio čest slučaj sa štoperima u to vreme. Sećam se čak i da mi je namestio gol ili dva, to se pamti”, vrti film Les Ferdinand.
Imao je dakle tehniku, ali ne baš i fizikalije za Premijer ligu, vrlo brzo nakon što je stigao slomili su mu slepoočnicu.
Povrede su mu često remetile ritam, ali je “preživljavao” punih pet godina i to ne slučajno.
"Bio je ekstremno pametan fudbaler. Nije bio najjači, ali je bio visok i elegantan i prelepo je čitao igru", svedoči Klajv Alen, koji je bio trener rezervnog tima u kome je Bunjevčević zbog svih tih povreda često dizao formu.
Međutim, tek kad se sklonimo sa terena moći ćemo da zaista shvatimo koliko su Bunjevčevića voleli u Londonu.
Kristijan Cige, Maurisio Tariko, Štefen Frojnd, Gustavo Pojet i Kejsi Keler, svi oni su mu bili bliski prijatelji.
Mada su umeli da ga zadirkuju jer je bio previše skroman, pa se čak i izvinjavao protivnicima kada bi ih oštrije udario.
"Bili smo tesna grupa momaka, uvek posećivali jedan drugog po kućama. I na stadionu je bio lokal gde smo mogli da smestimo svu decu, pa smo se i tamo družili. A Goran je bio fantastičan momak. Zaista prjateljski tim, veoma pametan. Bio je i duhovit, ali nije bio tip čoveka koji bi stalno pričao. On je više ćutao i slušao, ali je imao sjajan smisao za humor…Umeo je da se uključi u šegu kad bi se momci nakačili za vrat nekome u svlačionici. Divno se nosio, uvek sa osmehom na licu", govori Cige za The Athletic.
Kad se pojavio talentovani Majkl Doson sada zdravog Bunjevčevića guraju u rezervni tim i šta mislite ko mu je najvše pomogao?
"Za mladog momka poput mene on je bio dasa prve klase! Mnogo mi je pomogao, a nije to lako kad ne igraš, a ugovor ti ističe. Uvek se trudio, uvek trenirao kako treba, po tome ga najviše pamtim. Bio je pravi primer za nas mlađe", priča Doson.
Sada više nije s nama.
Ali pamtimo ga, a pamte ga i u Totenhemu.
Pa neka ovaj meč bude i za Bunju.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
