Posle završene Više trenerske škole, Živadinović je odmah uplovio u trenerske vode: vodio je Novi Sad, Spartak iz Subotice, juniore Crvene zvezde, Rad (u dva navrata), Sutjesku iz Nikšića, tursku Sakariju, podgoričku Budućnost, niški Radnički, Prištinu, pa je radio u Kuvajtu, zatim u OFK Beogradu, ponovo Budućnosti, a za dve godine kao šef stručnog štaba Crvene zvezde je osvojio Kup SR Jugoslavije (1993).
U bogatoj trenerskoj karijeri, Živadinović je posle Crvene zvezde bio trener reprezentacije SR Jugoslavije, a prethodno i selekcije do 23 godine. Bio je i trener kiparskog Apolona, Al Nasra, selektor reprezentacije Iraka, Jemena i Gane, trener Obilića, Sababafena iz Teharana (osvojen Kup Irana 2005), kineskog Čangša, kao i selekcije Mijanmara.
Zbog povrede kičme nikada nije mogao da igra punom snagom, što je ključni razlog što u potpunosti nije iskoristio svoj natprosečni fudbalski talenat. Igrao je za Crvenu zvezdu, Čelik iz Zenice, Vardar, užičku Slobodu, Rijeku, Crvenku i Ludvighafen (Nemačka).
Osim po svom fudbalskom umeću, Živadinović je ovdašnjoj javnosti poznat kao čovek koji "nema dlake na jeziku" te bez ustezanja govori o temama o kojima drugi uglavnom ćute. Ume da uputi kritiku, ali i stavri nazove pravim imenom.
NE PROPUSTITE
Poznat je po nadimku "Bard", ali i kao tvorac čuvene rečenice da je "2:0 najopasniji rezultat".
(Kurir sport, FK Crvena zvezda)
NE PROPUSTITE
