U Zvezdu je 2009. stigao iz Čukaričkog, uspeo više puta da podigne buru na "Marakani", gde mu je prvo data, pa oduzeta kapitenska traka, da bi na kraju bio i odstranjen iz prvog tima.
Od 2012. do danas je u Švajcarskoj, gde je nosio dresove Grashopersa, Jang bojsa i od 2018. Sent Galena.
Njegovu karijeru, ali i život, obeležila je teška bolest, koju je uspeo da pobedi!
Vilotić je u Zvezdi ostao upamćen po sukobima sa trenerom (Robertom Prosinečkim) i saigračima. Iskusni 33-godišnji defanzivac se prisetio tog vremena u razgovoru za "Vice".
Pričalo se u to vreme da je na treningu imitirao Prosinečkog...
"Prvi put da mene neko pita šta se zaista dogodilo. Prihvatam odgovornost u smislu da sam uopšte pokušavao da rešim neke stvari o kojima nije trebalo ni da razmišljam. Ali sve je sa moje strane bilo iz dobre namere. Daleko od toga da sam imitirao Prosinečkog. Želeo sam da mi kao ekipa postavimo temelje nekog sistema. Nisam naišao na podršku. Nikada nisam bio nadmen, niti sam se postavljao iznad nekoga. Moj karakter i energija odudarali su od energije koju nosi Prosinečki. Dobar trening i motivisana grupa su ključ uspeha. Igrači bi morali da znaju put kojim se ide, da znaju zašto su došli na trening. Meni je delovalo da u tom trenutku kod Prosinečkog se to nije znalo. Sve je kulminiralo oduzimanjem kapitenske trake. Odluka kluba mi je teško pala, ali sam je prihvatio i nisam pravio nikakve probleme. Sa ove vremenske distance smatram da je Zvezda iznad svih nas i da nije bilo na meni da isterujem pravdu ili ispravljam neke stvari", rekao je Vilotić.
Pamti se i Vilotićev sukob sa saigračem iz Kolumbije, Kristijanom Borhom
"Sukob sa Borhom se odigrao šest meseci kasnije, posle derbija na Marakani koji smo izgubili 0-2. Taj derbi nam je bio mnogo važan u tom trenutku. Bio sam jako besan zbog poraza, i takav sam i ušao u svlačionicu. Stranci nisu razumeli situaciju. Mislili su da se moje nezadovoljstvo odnosi na njih. Borha, kao čvrst tip, stao je u zaštitu stranaca i došlo je do sukoba. Novine su posle pisale da sam ja protiv stranaca, ali to je takođe apsolutna neistina. Razni interesi su doveli do toga da se priča izokrene. Da se ne priča o porazu u derbiju, već da se okrene priča da sam ja za sve kriv. Prekomandovan sam u drugi tim sa zabranom ulaska u svlačionicu. Sledećih šest meseci, tačnije do kraja sezone, nisam uopšte igrao. Ali to je samo još jedna lekcija", nastavlja Vilotić.
Ovom Beograđaninu je u avgustu 2010. dijagnostifikovan zloćudni tumor na desnoj lopatici. Uspešno je operisan u septembru, u Bolonji, a hirurški zahvat izveo je lekar Mario Merkuri. Već 2011. ponovo je igrao fudbal.
"Mnogo se pisalo o tome. Pravila se patetična priča, a to me jako nerviralo. Ja sam dao jedan jedini intervju i to za časopis Zdravlje, kako bi na neki način ohrabrio ljude koji prolaze kroz ono kroz šta sam ja prošao. Gostovao sam i u emisiji kod Ivana Ivanovića, ali čim je počelo snimanje pokajao sam se što sam došao. I on je želeo da napravi patetitiku, da svi dobijemo jeftine poene kod gledalaca. Svašta se tu pisalo. Mnogo je tu neistina bilo. Ljudi su sedeli sa doktorima pa zapisivali ispod stola na cedulje, a ne razumeju medicinske termine, i na kraju objave totalne neistine. Postojao je interes da se ljudima mažu oči tom temom. Istina je da je došlo do promene na lopatici levog ramena", i dalje je besan Vilotić.
Kada je otišao na preglede, postavljena mu je pogrešna dijagnoza.
"Rekli su da je to bezazleno i da ne treba ništa da se dira. Šest meseci kasnije maligni tumor je izrastao u veličinu pesnice. Bolovi su bili nesnosni, nisam mogao da spavam, trenirao sam pod lekovima, ali sam bio zaluđen da moramo da ostvarimo dobar rezultat u kvalifikacijama za Evropu. Kada smo ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope, sedeo sam u svlačionici i shvatio da se pola utakmice ne sećam od bolova".
Odlučio je da krene na detaljne analize.
"Uradili su mi biopsiju na Banjici, ali za ovaj vid tumora ne sme da se radi biopsija. Tada je krenula trka sa vremenom. Morala je hitno da se uradi prava operacija, kako se tumor ne bi raširio, pošto je biopsija razbila čauru u kojoj se on nalazio. U tom trenutku se pojavljuje Dejan Stanković kome ja nikada neću moći dovoljno da se zahvalim. On je napravio kontakt i omogućio da za dve nedelje budem na operacionom stolu u Bolonji, kod najboljeg ortopeda na svetu, profesora Maria Merkurija. Urađene su dve operacije. Prva od pet sati, i sledeći dan druga, od dva i po sata. Posle operacija Profesor mi je rekao 'Igraćeš ti meni fudbal i dalje'. U tom trenutku nisam razmišljao o fudbalu i nastavku karijere. Jedino mi je bilo bitno da ozdravim. Operacija je prošla odlično. Ja sam se oporavljao brže nego što se očekivalo. I već za četiri meseca sam bio u Italiji na kontroli, posle koje sam dobio dozvolu od Profesora Merkurija da mogu da nastavim da igram fudbal. Vratio sam se i igrao bolji fudbal nego pre toga. Najveći problem je bio da ubedim ljude u Zvezdi da sam spreman", zaključio je Milan Vilotić.
(Vice)
NE PROPUSTITE
