Vladimir Jugović, ratnik i umetnik u kopačkama. Član zlatne generacije Crvene zvezde koja je 1991. godine osvojila Bari i Tokio, fudbaler koji je pobedničkim šutem iz penala doneo pehar Lige šampiona Juventusu. Živi daleko od očiju javnosti i Srbije, između Beča i Monaka sa porodicom. Malo ljudi zna da je u mladosti služio u elitnoj 63. padobranskoj brigadi.
Danas 14. oktobra, čuveni "padosi" iz Niša obeležavaju svoj dan i slavu, Dan vojnih padobranaca i Pokrov Presvete Bogorodice. Poziv Kurira i tema o kojoj želimo da pričamo iznenadili su, ali i obradovali Vladimira Jugovića. Juga je bio oduševljen, prisetio se svojih vojničkih dana, niškog aerodroma, druženja sa vojskom, džudo treninga sa legendarnim komandantom padobranaca Hasanom Omerovićem.
Kada smo dva dana ranije Vladimiru Jugoviću rekli o čemu želimo da govorimo, naš sagovornik se nasmejao i sa oduševljenjem prihvatio razgovor.
- U svom životu imao sam jedan normalan put. Bez ikakvih privilegija. Ovo o čemu ćemo pričati je jedna lepa, ali davna prošlost. Po završetku finala i pobede nad Sarajevom od 6:0, kad smo kao omladinci postali prvaci Jugoslaviji, tadašnji trener prvog tima Crvene zvezde Branko Stanković pozvao je nas četvoricu u kancelariju. Rekao nam je da bi za nas bilo najbolje da odemo u vojsku. Bilo je to u junu, a ugovore smo potpisali tek u avgustu. (uzdah) Realno, nisu računali na tu moju generaciju. Sećam se, bio sam kapiten, a naš trener bio je Kule Aćimović, Sada, sa ove vremenske distance, kada gledam omladince, vidim da se iste stvari dešavaju i danas. No, da se vratimo na priču o padobrancima. Posle regrutacije, dobio sam raspored u padobranskoj jedinici koja je bila stacionirana na aerodromu u Nišu i to kao skupljač padobrana - počeo je razgovor za Kurir Vladimir Jugović.
Interesovalo nas je dalje, kako je prolazio njegov vojni rok.
- Zahvaljujući jednom kapetanu, koji je u meni video potencijal ostao sam u 63. padobranskoj brigadi. I to je bio neki sticaj okolnosti. Kao na početku, kada nisam bio dobar za sportsku četu, sada sam bio dobar za padobransku brigadu. Taj kapetan zvao se Hasan Omerović, čuveni komandant padobranaca. Čovek fenomen, jer je preživeo pad sa više od 2.500 metara kada mu se nije otvorio padobran.
Vladimir Jugović nam otkriva da su ga oficiri, ali i vojnici 63. padobranske brigade cenili i voleli.
- Dani provedeni u vojsci, u Nišu se pamte. Privilegija da služiš u elitnoj jedinici me je ojačala i imala veliki uticaj na nastavak fudbalske karijere. Liga šampiona sa Crvenom zvezdom pripada malo i kapetanu Omeroviću. Ovim putem želim da mu se zahvalim, jer je bio pravi oficir i veliki čovek. Dozvolio mi je da treniram, a pošto sam bio profesionalni fudbaler, nisam skakao padobranom. Čuvali su me, jer su se plašili da mogu slomiti nogu i tako ugroziti fudbalsku karijeru. Možda sam u vojsci izgubio dve godine karijere, ali sam stekao prijatelje i iskustvo za ceo život.
U 63. padobranskoj brigadi se realizuja fizička, vatrena i taktička obuka, kao i obuka u posebnim uslovima.
- Prošao sam svu obuku sa ostalim vojnicima. Mogu reći da sam bio tamo sa njima. (smeh). Odslužio sam onaj najredovniji vojni rok u JNA. I ponosan sam na to! Nadam se i da su oficiri i vojnici bili zadovoljni sa mnom, da sam bio disciplinovan... Verujem da i oni imaju lepe uspomene na mene, kao i ja na njih. (smeh)
Padobranska brigada je 2006. godine ukinuta i svedena na bataljon, od prošle godine ponovo je u rangu brigade.
- To je jedan period mog života, na koji sam ponosan. Tu sam video koliko njima kao vojnicima nije lako. Kasnije je u ratovima devedesetih dosta starešina izgubilo i živote... Moje iskustvo bilo je lepo, ojačao sam svoj karakter i postao čovek.
Tokom služenja vojnog roka u Nišu, Vladimir Jugović prisetio se i utakmice Crvene zvezde i Milana iz Kupa šampiona, u novembru 1988. Godine, kada je gusta beogradska magla spasila prvaka Italije.
- Sećam se te utakmice, iako je nisam gledao. Dok je Zvezda igrača protiv Milana na Marakani, bio sam pod punom ratnom opremom. Bili smo na gađanju - otkrio je Jugović.
Na jednoj fotografiji Vladimir Jugović go do pasa, pozira sa jednim od oficira 63. padobranske brigade.
- Bilo je to posle vežbi na Žabljaku. Svuda sneg oko nas, a sunčano. Na fotografiji smo kapetan Omerović i ja.
Vladimir Jugović sa ponosom, ushićenjem i ljubavlju priča o svojim vojničkim danima i posebno ističe svog pretpostavljenog oficira.
- Trenirao sam džudo sa kapetanom Omerovićem. Bili su to baš naporni treninzi. Niko se nije štedeo. Baš taj period u mom životu mi je pomogao kasnije. Na aerodromu sam vredno trenirao i spremao se za ono što me čeka u daljoj karijeri - istakao je Vladimir Jugović, koji nam je na kraju otkrio da je i danas ponosan na zakletvu svih padobranaca 63. Brigade svojoj jedinici: - "Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. Padobranske brigade - rade!"
Sportska četa, nekom majka, nekom maćeha
Sportska četa JNA osnovana je u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka sa sedištem u Beogradu. Mnogi mladi i nadareni fudbaleri tako su dobili priliku da služe vojni rok. Neverovatno, ali Vladimir Jugović nije bio jedan od njih.
- Kao što rekoh ranije, nisam imao privilegiju da uđem u sportsku četu. Mene je to ojačalo. Sad kad vidiš ko je sve tamo bio, shvatiš da život nije ni pošten, ni korektan. Opet, to je sve sada prošlost, što je bilo, bilo je... Nekoga je život milovao, nekoga nije - jasan je Jugović.
Živi zid od dasaka
Postoji anegdota koja se i danas prepričava u 63. padobranskoj brigadi u Nišu, da je Vladimir Jugović znao da postavi vojnike u red, a onda da preko njih šutira na gol. Kada je vojnicima dosadilo da stoje u živom zidu, skovali su mu zid od dasaka...
- Ha, ha, ha... Bilo je zabavno, kao uvek u vojsci... Stekao sam mnogo dobrih prijatelja. Trenirali smo zajedno, igrali fudbal. Bilo nam je lepo - prisetio se Jugović.
Kurir sport / Aleksandar Radonić
