Sjajni srpski napadač Aleksandar Mitrović postao je je najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima.
Mitrović je protiv Portugala postigao 39 godl u dresu reprezentacije i tako prestigao legendarnog Stjepana Bobeka koji je više od pola veka držao rekord sa 38 postignutih golova za Jugoslaviju.
Nakon remija sa Portugalom (2:2) popularnog Mitra su savladale emocije, zaplakao je pred kamerama.
"Znao sam da ću da srušim rekord kad-tad, ali opet je osećaj neverovatan. Dajem gol i prolaze mi kroz glavu slike iz detinjstva... Fenomenalan osećaj, reprezentacija je za mene najveća čast. Srušio sam rekord star 65 godina, što sam sanjao kao dete... Nisam nešto emotivan, ali fenomenalan trenutak za mene. Nema ponosnije i časnije porodice od moje u ovom trenutku", rekao je Mitrović za "Sportklub".
Mitrović ima tek 26 godina, a već je uspeo da ispiše istoriju našeg fudbala i postane apsolutni rekorder. On je do 39. gola došao na 62. utakmici u dresu reprezentacije i nema nameru da se zaustavi.
Ovaj temperamentni fudbaler "lavljeg srca "godinama oduševljava ljubitelje fudbala u Srbiji.
Mitar je prošao sve i svašta na putu do uspeha. U jednom intervjuu za "Dejli mejl", koji se danima prepričavao, Mitar je pričao otvoreno o svom odrastanju u Smederevu i fudbalskim počecima.
Mitrović je otkrio da je kao klinac trenirao karate i kik boks, ali nije bio fokusiran na te sportove. Njegov otac Ivica je jednom prilikom u šali rekao da je Mitrović "mogao da postane kriminalac". Naime, jedom prilikom je kamenom pogodio mašinovođu u vozu.
"Ne znam zašto se to dogodilo, ali nisam bio sam. Bilo je stotinak dece, bacali smo kamenje na voz, ali je moj prošao kroz prozor i udario mašinovođu. Moj otac je uvek bio dobar prema meni, ali me je tada tako izmlatio... Dobro pamtim te batine", otkrio je tada Mitrović.
Mitar je istakao da je bio srećno dete i da su roditelji uvek bili uz njega. Oni su ga usmerili na sport.
"Nisam igrao u svom prvom klubu Partizanu. Prošao sam celu školu, ali nisam igrao. Bio sam nizak za svoj uzrast, pa mi je otac rekao da moram raditi više od drugih. Onda sam naglo izrastao, tako sam posle šest meseci igre sa svojih 18 godina ušao u prvi tim".
Blistao je u Partizanu, Anderlehtu, imao neslavnu epizodu u Njukaslu i u Fulamu prolazio kroz razne faze - od sigurnog startera i heroja, do promašaja u nizu i klupe... Gde god da je bio i kako god da je igrao, svuda je bio miljenik navijača i za svoj nacionalni tim je uvek davao i više od maksimuma.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
