Floran je rano doživeo teško razočarenje na fudbalskom terenu i gotovo da je odlučio da se više ne bavi sportom. Bio je perspektivan mlad fudbaler sve dok mu nije otkriveno da ima kancer u kolenu.
Posle operacije, kojom mu je ugrađeno parče metala, doktori su mu rekli da je sa fudbalom završeno. Ipak, on nije mislio tako. Odlučio je da se maksimalno posveti fizičkoj spremi.
- Trenirao sam kao lud, sedam dana u nedelji sam bio u teretani kako bih povratio mišiće nogu. Pomagali su mi prijatelji. Vratio sam se fudbalu, pokušavao sam u SAD, u Francuskoj, ali nijedan klub mi nije nudio dobre uslove. Trebalo je od nečega da živim, a posla baš i nije bilo - priča on za Sportbajbl.
Želeo je nešto da promeni u životu i tako mu je palo na pamet da ode u Australiju.
- Nisam znao ni reč engleskog, imao sam malo novca i kada sam stigao u Sidnej, trebalo je odmah da počnem da zarađujem. Video sam oglas kako traže građevinskog radnika. Obukao sam neki radni kombinezon, tako se slikao i poslao im fotku tvrdeći da sam iskusan, a u stvari nisam imao pojma - priča Francuz i dodaje:
- Posle tri dana su me pozvali da dođem. Na gradilištu sam bio po 12 sati, komunicirao sam sa šefom preko Gugl prevodioca. Odmarao sam se dremajući na džakovima cementa i ciglama.
Fudbal je, međutim, imao drugačije planove za njega. Floran je vikendom hteo da prekrati vreme igrajući za nižerazredni klub. Bio je školovan fudbaler koji nije igrao dugo, ali je s loptom znao sve.
- Mogao sam da igram samo vikendom. Nisam trenirao radnim danima jer sam bio preumoran od posla. Morao sam da ustajem oko pet, šest časova ujutro da bih rano bio na gradilištu. Našao sam i drugi posao u prodavnici, spavao sam samo tri sata dnevno i pio mnogo energetskh napitaka a bih izdržao.
Kasnije je pronašao klub u četvrtoj ligi Australije.
- Oni su me čak plaćali, ali novac mi nije bio bitan koliko to da igram što više i da se zabavljam.
Jednog dana nazvao ga je stari prijatelj iz Francuske Alan Sent-Maksimin, koji je baš tada postao član Njukasla.
- Pitao me je kako sam, i da, ako želim da igram fudbal, dođem u Englesku, a on će pokušati da mi pronađe klub u nižim ligama. Uopšte nije pominjao Njukasl.
Pošto je u Australiji liga stala zbog pandemije, Floran nije bio srećan u Sidneju. Prijateljje insistirao da dođe i tada mu uplatio let do Njukasla, primio ga je u svoju kuću i živeli su zajedno nekoliko meseci.
- Alan i ja smo imali sjajan odnos dok smo igrali za mlađe kategorije u Francuskoj. On je tip koji se ne menja, ako vam nešto obeća, to ispunjava sigurno. Neverovatan je. Pomenuo me je svojim trenerima u Njukaslu i oni su dozvolili da dođem na probu. Nisam mogao da verujem. Na tim probama sam davao sve od sebe, poslednje nedelje sam igrao baš dobro, davao sam gol na svakoj probi. i desilo se da posle jednog kornera postignem sjajan gol makazicama.
Stiv Nikson, direktor Njukasla mu je tada ponudio jednogodišnji ugovor.
- Bio sam van sebe, presrećan. Život mi se potpuno okrenuo, dobio sam priliku, a to je jedino što sam hteo. Ponosan sam na sebe, sjajno mi je u Engleskoj, kolevci fudbala. Moja priča je neverovatna, ali to je život. Mnogo sam naučio, mnogo sam se mučio, ali ovde nije kraj, želim da radim naporno i napredujem svakog dana - zaključio je mladi Francuz.
P. G. / Kurir sport
NE PROPUSTITE
