FK Partizan imao je iza sebe jednu od najboljih polusezona u ovom milenijumu. Osim osetljive prednosti u domaćem šampionatu, crno-beli su uspeli da izbore evropsko proleće. U odlučujućem meču sa ekipom Anortozisa crno-beli su osvojili preko potreban bod, a strelac jedinog pogotka za klub iz Humske bio je Marko Milovanović.
Ovaj 18-godišnjak tako je u tri meča uzastupno tresao mrežu protivnika i na taj način zapao za oko domaćoj sportskoj javnosti. Sve je počelo iz Smedereva, rodnog grada Aleksandra Mitrovića, fudbalera sa kojim često porede Milovanovića.
Radi se o momku koji je rođen 4. avgusta 2003. godine i koji je prošao sve mlađe selekcije Partizana. Crni-belim „bebam“ pridružio se sa samo sedam godina i prvih šest meseci svakodnevno je putova od rodnog Smederava do Beograda na treninge. Mnogi mu predviđaju blistavu karijeru, vide ga kao naslednika Duašana Vlahovića i Aleksandra Mitrovića, a šta on misli o svemu tome otkrio je u velikom intrvjuu za Kurir.
Dolaziš iz istog grada kao Aleksandar Mitrović i igraš na istoj poziciji. Da li očekuješ da ti se karijera razvija kao njegova i koliko je imao uticaja na tebe?
- Ponikli smo kod istog trenera Vojkana Rakića, on me je preporučio i doveo u Partizan. Mitrović je ostvario veliki uspeh u nacionalnom, ali i klupskom fudbalu, pa ću iskreno biti zadovoljan i da ostvarim deo onoga što je on napravio.
Osim Mitrovića i Vlahović je počeo u Partizanu. Da li bi voleo da nastaviš taj niz uspešnih napadača koji odlaze iz Humske i prave velike karijere u Evropi?
- Sada ne mogu ništa da vam obećam. Predviđaju mi veliku karijeru, na meni je da radim pa ćemo videti.
Svojevremno si isticao kako su ti Haland i Levandovski uzori. Da li bi voleo zbog njih da zaigraš jednog dana u Bundesligi?
- Pratim ih, pokušavam da ih kopiram i da "skidam" njihove fore. Što se Nemačke tiče, sviđa mi se Bundesliga, razmišljam o tome. Ipak, nisam tipičan napadač, ne mogu baš da igam u svim ligama ali bih svakako želeo da je to neko takmičenje gde se igra otvoreni i napadački fudbal.
Gde vidiš sebe za 4-5 godina?
- Sada sam fokusiran samo na Partizan i iskreno da vam kažem ne razmišljam ni o sledećem klubu, a ne gde ću biti za pet godina.
Kakav je bio osećaj kada si saznao da ćeš debitova u Nišu, a kakav u Evropi? Još na sve to si u oba debija postigao pogodak.
- Imao sam pozitivnu tremu, ali bio sam spreman da se pokažem, samo sam čekao svoju priliku. Imao sam šansu i pre toga, ali sam dobijao po par minuta i to je za napadača veoma teško. Bilo mi je bitno da budem starter i pokažem šta znam što se i dogodilo.
Koliko je teško da zadržiš fokus i iskoristiš svaki minut i priliku koju dobiješ?
- Ulazio sam sa klupe na 5-6 utakmica, ali sve je to bilo kratko i onda nisam mogao da nađem ritam, pa sam zbog toga igrao za omladince gde sam se pokazao, pronašao ritam, što se evo sada isplatilo. Mladi igrači se izgube u tom povratku, bude im ispod nivoa da igraju za niži rang, ali meni je to prijalo i znao sam da je to dobro za mene, što se na kraju i pokazalo.
Da li ti je draži gol u večitom derbiju za omladince ili ovaj protiv Anortozisa?
- Pa, ovaj protiv Anortozisa jer je bio za istoriju. Njega bih istakao, ali i gol u derbiju mi je naravno veoma bitan.
Šta su ti rekli trener, ali i iz kluba, nakon meča protiv Anortozisa pošto pre te utakmice nisu želeli javno da te hvale?
- Bilo je pohvala naravno, ali najviše sugestija šta i kako dalje. Stanojević jeste strog trener, ali onoliko koliko treba da bude, nismo imali neprijatnih situacija.
Bio si "vukovac" u osnovnoj školi i odličan đak u nastavku školovanja. Da li želiš da nastaviš sa školovanjem?
- Da, bio sam super i super mi je išlo, "gurao" sam paralelno školu i fudbal, ali kada je sve podignuto na viši nivo morao sam da se odlučim i evo vidite šta sam odabrao. Medicinu sada studiram vanredno i želja mi je da je završim, bez obzira na sve ovo sada. I da, na smeru sam medicinski tehničar, za one koji bi bolje da me upoznaju.
Kako se opuštaš u slobodno vreme?
- Nisam imao to klasično detinjstvo kao ostala deca - drženje, izlasci, grad... Ceo život sam posvetio fudbalu, živim za fudbal. Odlazim kući sa željom da se što bolje odmorim i spremim za naredni trening. Idem povremeno na jogu, ali sve u svrhu fudbala jer je sve podređeno njemu.
Kako bi ocenio ovu polusezonu Partizana, ali i svoj učinak u istoj?
- Ja mislim da Partizan nikada u istoriji nije imao više bodova na polusezoni. Za mene lično veoma sam zadovoljan. Bitno mi je samo koliko sam napredovao. Kada pogledam sebe na početku sezone i sada vidim da je bilo dosta napretka i to mi je mnogo bitno.
Koliko ti znači to što je RIkardo Gomes pored tebe?
- Stalno mi daje savete i motiviše me. Gledam ga i pokušavam što više da naučim od njega, mnogo mi znači što je on tu.
Kako si se fizički prilagodio na seniorski fudbal, ima li razlike?
- Ima razlike, pogotova za mene koji sam se kasnije razvio. Ja još uvek rastem, po centimetar-dva na svakih šest meseci što znači da još nisam završio rast, a kamoli razvoj mišića. Drago mi je da već sada mogu da igram za seniore, a kada završim poptuno razvoj znači da ću biti još bolji.
Šta je tvoja veća prednost - igra glavom ili igra nogom?
- U omladincima najviše golova sam dao levom nogom, što je čudno. Prosto ne razmišljam o tome, kako se namesti.
Kao mali si, baš kao Zlatan Ibrahimović, trenirao borilačke sportove. Koliko ti to znači danas u "borbi" sa protivničkim defanzivcima?
- Iskreno, osćeam da mi znači. Trenirao sam boks i MMA i dosta mi to znači sa samopouzdanje, ali i snagu. Zbog svega toga sam i dobio nadimak "Bokser". Takođe, bavio sam se i atletikom kao mali ali sam morao da prestanem jer sam naglo porastao. Kao mali sam trenirao i atletiku, to mi je bio prvi sport.
Koju želju bi poželeo od Deda Mraza za Novu godinu?
- Titula nam je glavni cilj, gol u derbiju kao put ka cilju i Liga konferencija kao šlag na tortu.
Kada bi birao ekipu za mali fudbal koga bi doveo u svoj tim?
- Sebe pre svega, a onda Lolu Smiljanića kao iskusanog igrača, naravno tu je i moj Smederevac Živković i Lazara Pavlovića. Takođe, Popovića na golu, bez njega ne može.
Za koga iz omladinske škole misliš da je sledeći veliki projekat Partizana?
- Dosta njih je dobijalo šansu, ali izdvojio bih Nikolu Stankovića koji će sigurno imati sjajnu karijeru. On je puno posvećen fudbalu i to se retko viđa. On vredno radi i verujem da će jednog dana napraviti blistavu karijeru, da li u Partizanu ili nekom drugom klubu, videćemo.
Sa kim najviše provodiš vreme od igrača?
- Pre svega sa ovom mlađom ekipom. Najpre Baždar, a onda Šutić, Jović i Lazar Pavlović.
Neka lična želja za 2022. godinu?
- Da napredujem i budem bolji nego prošle godine.
Autor: Nemanja Ilić
NE PROPUSTITE
