Po završetku bogate igračke karijere, Zoran Rendulić nije želeo mnogo da čeka, odmah je uplovio u trenerske vode. Nije želeo da preskače stepenike, ujedno se i dodatno školovao, stekao nacionalnu licencu
Iskustvo je Zoran Rendulić prikupljao kao trener u stručnom štabu Čukaričkog, a potom je samostalno radio u IMT-u i Radu. Sa 38 godina nekadašnji vrsni štoper ima već četiri godine iskustva u novom poslu. Rendulić sada čeka novi angažman, uz napomenu da je spreman za samostalan angažman.
- Ne biram mnogo, bitno mi je samo da dobijem mogućnost da radim duže vreme u klubu, da mogu da sprovedem svoje zamisli i da svakim danom napredujemo, klub, igrači i ja. Jesu već četiri godine trenerskog iskustva iza mene, to mi mnogo znači, smatram da je upravo sada najbolji momenat za neki ozbiljniji klub, pre svega u smislu ambicija – istakao je Rendulić u razgovoru za Sportski žurnal.
Period proveden na Banovom brdu, u sjajno organizovanom Čukaričkom, potom i rad u ekipama koje su bile u Prvoj ligi Srbije, IMT-u i Radu, mnogo je značio Renduliću.
- Sve to je bilo vrhunsko iskustvo za mene, dosta sam napredovao. Posebno su mi značile tri godine u Čukaričkom, vrhunskom klubu, jednom od najboljih u Srbiji. Tu sam naučio neke stvari, ujedno se spremao za samostalan posao. Narednih nekoliko godina su mnogo bitne za moju trenersku karijeru, zbog toga se i nadam da će stići prava ponuda.
Svaki trener ima svoje viđenje igre, priznao je Rendulić da mu se najviše sviđa “direktni” fudbal, kao i napadačko opredeljenje.
- Pokušavao sam da u IMT-u i u Radu sprovodim ono što selektor Stojković radi sa reprezentacijom, sa trojicom igrača pozadi, dvojicom napadača.,, Naravno, sve to zavisi od postojećeg igračkog kadra, uvek tu ima šta da se oduzme ili doda. Bitna je ideja, a ne formacija. A ideja je da moj klub ima što više igrača u završnici. Uz želju da igramo najdirektniji i najjedostavniji mogući fudbal. Milina je gledati, na primer, ekipe koje predvodi Jirgen Klop...
Istakao je nekadašnji internacionalac u Francuskoj, Južnoj Koreji, Kini i Kazahstanu, da najviše voli da radi sa mladim igračima, a mnoge je na pravi put usmerio upravo u Čukaričkom, IMT-u i Radu.
- Svugde sam imao mlade igrače, naravno da volim da radim sa njima. Ukoliko bih na primer imao mladog i starijeg prvotimca pođednakog kvaliteta, uvek ću se opredeliti za mlađeg. Srpski fudbal je još uvek razvojni, uostalom i transferi i eventualna prodaja igrača su ono od čega klubovi treba da žive. Pored igračkih kvaliteta, a u to sam tokom karijere imao mnogo prilika da se uverim, najbitniji su karakteri pojedinaca.
Imao je tu sreću Rendulić da ga na početku karijere u Borcu trenira Miodrag Božović, a potom i pred kraj, tada u Crvenoj zvezdi.
- Već sam u poslednje dve-tri godine karijere dosta razmišljao o trenerskom pozivu. Kao štoper imao sam priliku da vidim ceo teren, dosta sam obraćao pažnje na tu činjenicu. I, ponavljam, mora da se veruje u ideju, uz stvaranje najboljih mogućih međuljudskih odnosa. A tako je bilo upravo kod Grofa Božovića.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
