Fudbalski klub Partizan je u velikom kanalu, što bi se narodski reklo.
Navijači crno-belih ne pamte ovakvo posrnuće kluba, posebno u sportskom i rezultatskom delu. Ne samo da Partizan gleda u leđa najvećem rivalu Crvenoj zvezdi, već i TSC i Čukaričkom, a tu je i Vojvodina koja vreba priliku da dodatno potisne tim iz Humske na tabeli.
Ono što posebno boli navijače Partizana jeste činjenica, da je trenutni tim prošle godine, skoro do završnice Šampionata bio u egalu sa Crvenom zvezdom i borio se za titulu. Posle odlaska trenera Aleksandra Stanojevića, rukovodstvo Partizana moralo je da izabere novog šefa struke, a to je najdelikatniji zadatak. Nešto gde ne sme da se promaši.
U javnosti su provejavala imena Marka Nikolića, Mladen Krstajića, Slaviše Jokanovića, Veljka Paunovića, Saše Ilića i Vladimira Ivića. Ispostaviće se, da je sve bilo nerealno. Tačnije, samo se licitiralo sa njihovim imenima, jer niko od njih nije želeo da se vrati u Srbiju i radi, iz raznih razloga, da li su već imali klub, ili su čekali bolju ponudu...
Pokušan je sa Savom Miloševićem, ali nije prošlo. Posle toga prvi pik uprave bio je Aleksandar Vuković, a kada je on odbio pregovaralo se sa Slovencem Darkom Milaničem. Međutim, nijedan od dvojice bivših igrača Partizana nije bio spreman da uzme vruć krompir u ruke. Bio je preporučen i Žarko Lazetić, ali je on bio srećan u TSC.
Tadašnji direktor Partizana Ivica Iliev odlučio je da napravi veliki rez i predložio čelnicima kluba, da bi možda bilo dobro pronaći stranog trenera, velikog imena, koji bi bio magnet za navijače, a ujedno i veliki autoritet u svlačionici. Partizanu je bio potreban stručnjak poput Lotara Mateusa i Avrama Granta, ljudi koji su bili bingo u izboru Nenada Bjekovića i Dragana Đurića.
Prvi na listi kojeg je predložio Ivica Iliev bio je nekadašnji fudbaler Milana Marko Simone. Italijan je iza sebe imao deceniju rada u Francuskoj, bio je slobodan pošto se razišao sa Šateruom i spreman da pregovara. Međutim, ljudi u klubu su odlučili da je daleko bolje, čitaj jeftinije, da se za trenera uzme neko od domaćih stručnjaka. Sa obrazloženjem, da zna srpski jezik i prilike u domaćem fudbalu.
Međutim, Ivica Iliev nije odustajao. Bio je uporan, želeo je stranca za trenera Partizana. U Srbiju je tih dana stigao Andrea Pirlo, veliko svetsko ime, bio je promoter jedne banke iz svoje zemlje koja radi u našoj zemlji. I došlo je do sastanka, Andrea Pirlo video se sa ljudima iz Partizana. Bio je raspoložen da dođe u Srbiju, da radi, jer mu je bio potreban posao. Pozvao je i Dejana Stankovića, tada trenera Crvene zvezde i dobrog prijatelja, da se raspita o Partizanu i dobio je sve najbolje informacije, da je to veliki klub, sa izuzetnim sportskim centrom, gde bi mogao da ostvari svoje zamisli i ideje.
Novac, odnosno plata, za nekadašnjeg igrača i trenera Juventusa nisu bili problem. Ali, negde je zapelo... Andrea Pirlo želeo je da dovede nekoliko proverenih fudbalera, koji bi mu garantovali kvalitet, ulazak u evropska takmičenja i otvorenu borbu sa Crvenom zvezdom. Nažalost, nije dočekao odgovor iz Partizana, dok je boravio u jednom beogradskom luksuznom hotelu.
Dok se Partizan nećkao, u igru je uskočio klub iz Turske Karagumruk. Umesto da ostane u Beogradu, Andrea Pirlo se uputio u Istanbul. Tamo se lako dogovorio sa rukovodstvom, dobio je sve što je tražio, sve ono što nije mogao u Partizanu. U jednom veoma snažnom i ujednačenom prvenstvu, kakvo je tursko, Andrea Pirlo trenutno je na osmoj poziciji sa Karagumrukom, gde mu petoplasirani tim beži samo pet bodova.
Ko zna kakvu bi sezonu imao Partizan da je izabrao Andrea Pirla? Možda bi danas bio prvi na tabeli, a možda i ne bi... Teško je govoriti jezikom pretpostavki, posebno kada je fudbal u pitanju. Jedno je jasno, čelnici Partizana tada nisu izabrali Andreu Pirla, ili njegovog zemljaka Marka Simonea, već Iliju Stolicu, koji je u preglasavanju pobedio Aleksandra Lintu, koji je takođe bio ozbiljan kandidat za mesto šefa u Humskoj.
Nažalost, Ilija Stolica imao je očajan start sa crno-belima i smenjen je posle nekoliko kola u Superligi. Stigao je u Humsku Gordan Petrić, koji je ekipu preuzeo iz velike ljubavi, uspeo da je stabilizuje i obezbedi evropsku jesen, a onda i proleće u Ligi konferencije. Nažalost, Petrić je po sopstvenom priznanju za pola godine na mestu trenera Partizana ozbiljno narušio sopstveno zdravlje, tako da je morao da se povuče početkom prolećnog dela sezone. Njega je zamenio Igor Duljaj, još jedna legenda kluba, ali je veliko pitanje, da li će i sledeće godine biti trener crno-belih.
Šta dalje? Kako će Partizan završiti tekuću sezonu? Hoće li stići do drugog mesta i toliko željenih kvalifikacija za Ligu šampiona? Mnogo je pitanja, a odgovora nema. Teški i mučni dani su pred FK Partizan, klubom koji je 27 puta bio državni prvak svoje zemlje.
Kurir sport/A. Radonić
NE PROPUSTITE
