Nenad Lalatović održao je onlajn konferenciju sa navijačima Zorje i odgovarao na njihova pitanja.
Govorio je Nenad Lalatović o raznim temama, o rezultatima Zorje, pojačanjima, mladim igračima, svojoj prošlosti kao fudbalera, zatim kao trenera, o pritisku... Bilo je tu i pitanja vezanih za politiku i aktuelna dešavanja u toj zemlji. Od prvog dana dolaska u Ukrajinu, Nenad Lalatović je bio pod pritiskom određenih medija i novinara u toj zemlji, o čemu je Kurir već pisao.
Zanimljivo, Nenad Lalatović nije govorio na ukrajinskom ili ruskom jeziku, već je njegove reči prevodio Hrvat Mladen Bartulović, bivši fudbaler, danas član stručnog štaba Zorje iz Luganjska.
- Ja sam rođen u Beogradu, u Srbiji. Moj otac je rođen u Crnoj Gori. Moja majka takođe je rođena u Beogradu. A njena majka, moja baka, to retko ko zna, bila je Jevrejka. Rođena je u Poljskoj. Ona i moj deda su se upoznali u Aušvicu, kasnije su došli u Srbiju, u Beograd. Moja baka nije dobro pričala naš jezik, zvala se Janjina - rekao je Nenad Lalatović, a potom dodao:
- Vezan sam za Crnu Goru, naravno i za Srbiju. Mnogo volim Jevreje, zato što je moja baka bila jedna od njih. Srećan sam zbog toga što imam izmešanu krv.
Zorja je prošle sezone bila treća u prvenstvu Ukrajine, a tamošnje novinare interesovalo je i poređenje sa Srbijom.
- U Srbiji su Crvena zvezda i Partizan neprikosnoveni, pogotovo Crvena zvezda. Opet, jaka liga se gleda po tome, da izgube Šahtjor i Dinamo, da Zorja može da pobedi takva dva velikana. Trudićemo se da ih pobeđujemo, mada to nije lako. Ako se pojačamo, naravno. Daću sebe, ne 100, već 200 odsto, da Zorja igra fudbal i pobeđuje. Moj temperament je pobednički, niti ja, niti moji igrači ne razmišljaju o porazu, dužnost je da pobeđujemo.
Govorio je Lalatović i o pritisku.
- U mojoj zemlji znaju da kada hoće da te uvrede, to rade tako da mi vređaju majku i decu. I naučio sam da se nosim sa pritiskom. Kada bi moj klub izgubio, nisu govorili pobedili smo taj klub, već pobedili smo Nenada Lalatovića. Dobro je kada te mrze, jer ne mrze se dobri, već najbolji.
Objasnio je i da pamti gradove Luganjsk i Donjeck.
- Luganjsk je bio lep grad, sada je bombardovan... Nadam se da će moja Zorja opet igrati u Luganjsku, Šahtjor u Donjecku. Da će se vratiti i da će liga opet biti onakva kakva je bila kada sam ja igrao. Nadam se da će se ovo sve brzo završiti, jer ukrajinski narod zaslužuje da živi lepše i bolje.
Objasnio je Lalatović i razloge svog dolaska u Ukrajinu, baš u ovom trenutku, kada bukti rat u toj zemlji.
- Meni je uvek bila želja da se vratim u Ukrajinu i radim ovde kao trener. Nisam očekivao da dođem baš u ovom trenutku. Srećan sam što sam ovde. Imam troje dece, dva sina i ćerku. Moja velika želja je da nastavim, da budem sa vama do kraja rata, da radim i u narednih deset godina u Ukrajini. U Srbiju ću se vratiti samo ako ne bude rezultata i ako budem smenjen. Ne plašim se rata, ne daj Bože nastavka... Verujem u Ukrajinu i ukrajinsku vojsku - bio je jasan Nenad Lalatović, koji je to ponovio i na kraju intervjua.
Trener iz Srbije ponovio je nekoliko puta da se nije uplašio dolaska u Ukrajinu, da mnogo voli tu zemlju. Isto tako, istakao je da je Crvena zvezda u njegovom srcu uvek bila i da će tamo uvek ostati, kao i Vojvodina, sa kojom je kao trener osvojio prvi trofej.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
