Srpska reprezentativka upravo je u ovom gradu provela dobar deo života, tu živi i njena porodica, pa se može reći da je bila gost u svom gradu.
Kakav je osećaj biti gost u svom gradu?
- Osećaj je bio sjajan, od srca sam zahvalna svima koji su omogućili da se ova utakmica održi u Banjaluci. Veliko im hvala. Usrećili smo mnogo mališana koji vole košarku i čiji smo mi idoli.
Kako su tvoja porodica i prijatelji videli utakmicu protiv Slovenije?
- Organizacija je bila vrhunska, njima je bilo mnogo drago jer su bili u mogućnosti da odgledaju jednu našu utakmicu, i to u svom gradu, i da daju podršku i požele sreću devojkama za dalji tok priprema i Olimpijske igre u Riju.
Gotovo na svakom koraku u Banjaluci ste bili okruženi decom. Šta vam daje toliku snagu i emocije da možete toj deci da izmamite osmehe?
- Da, na moju radost najviše je bilo dece. Deca su ukras sveta. Kao prvo, deca nama daju snagu sa svom tom srećom i ljubavi prema nama jer nas stalno prate i pružaju nam ogromnu podršku. Mi smo uvek tu za njih da se slikamo sa njima jer to je najmanje što možemo da uradimo i tako im izmamimo osmeh.
Koje savete posebno daješ deci?
- Često volim da im kažem kako ja imam najbolje zanimanje na svetu, a to je da se igram. Volim loptu, volim da skačem i da trčim, volim košarku. Iako imam 27 godina ja i dalje radim ono što najviše volim, a to je da se igram.Tokom tri dana u Banjaluci imali ste mnogo akcija van terena.
Šta će ti posebno ostati u sećanju?
- Poseta domu "Rada Vranješević" koji je bio jako emocionalan za sve nas, a zatim rafting na Vrbasu. Devojke su se mnogo zabavile i stvarno smo uživale.
Utakmica protiv Slovenije na neki način je uvod u ozbiljan rad koji vas očekuje od početka jula kada počinju pripreme za Olimpijske igre. Kakva su očekivanja od priprema i samog turnira u Riju?
- Ozbiljan rad nas tek očekuje, maksimalno ćemo da se posvetimo svim pripremama kako bi napravile što bolji rezultat.
