Zbog promene sistema kvalifikacija četa selektorke Marine Maljković je morala da igra kvalifikacije, a rivalke Srbije bile su košarkašice Nemačke, Luksemburga i Ukrajine. Sa 4 pobede i dva poraza od Ukrajinki izboren je plasman u Češku, što je bio osnovni cilj. Tim koji je zajedništvom i borbenošću stekao nepodeljene simpatije navijača u Srbiji je na tri utakmice u Beogradu, Kraljevu i Nišu, posmatralo više od 15.000 gledalaca. Dvorane su bile pune i što je možda još važnije, na terenu je posle meča viđen veliki broj dečaka i devojčica, koji su želeli da se slikaju sa Anom, Milicom, Sonjom, dobiju, koji savet od Jelene, Tamare, Sare, Tijane, samo vide Nevenu, Sašu, Dacu, Dajanu... U poslednjih pet godina, koliko Marina Maljković sa stručnim štabom, potpredsednicom KSS Anom Joković i odlazećim predsednikom Draganom Đilasom, vodi računa o ženskoj košarci, ostvareno je mnogo toga. Ne samo rezultatskim. O ponašanju košarkašica, njihovoj gracioznosti, zajedništvu, borbenosti i timskom duhu priča se i van granica Srbije. U Evropi se mnogi pitaju kako je tim, koji se 2011. godine nije ni plasirao na Evrobasket, za samo 4 godine domogao evropske krune i olimpijske bronze. Uz to Marina Maljković i njen tim, brinu i o van košarkaškim stvarima. Ekipa svaki boravak u Srbiji koristi da je obilazi, da posećuje gradove i decu u unutrašnosti, pokaže da nije sve u Beogradu i da su jednako važni i Niš, Kraljevo, Zlatibor, Vršac... na sve to treba dodati i osmišljavanje i osnivanje Pokreta za žensku košarku Marine Maljković, kroz koji se devojčicama omogućava da besplatno treniraju košarku i tako ne samo pobegnu sa ulice, nego dobiju i sociološku, kulturološku i vaspitnu dimenziju sporta koji vole.
