Sreća i neverovatna slučajnost zbog koje je ostao živ, kao i sati panike i još nedoživljenog straha ono su po čemu će nekadašnji hrvatski reprezentativac, Damir Markota pamtiti doček nove 2017. godine u Istanbulu u kojem već drugu sezonu igra za prvoligaša Istanbul BB.
- Nikada u životu nisam imao bio prestrašeniji nego tih nekoliko sati, sledio sam se. Panika je blaga reč za ono kako smo se supruga i ja osećali - prepričavao je nakon tragedije 31-godišnji Damir Markota, koji je kao dete prognan iz rodnog Sarajeva i dobro zna šta je strah.
Često nazivana najveselija noć u godini za mnoge je postala najtužnija. U nedeljno jutro, kad su "veze" proradile malo ko je rekao "srećna nova godina".- Nikada nisam bio srećniji nego sada jer razgovaramo samo zahvaljujući slučajnosti zbog koje smo preživeli. I mi smo se zaputili na doček u Reinu, ali u poslednjem trenutku smo se predomislili i otišli u drugi klub. Ne znam da li ima 100 metara udaljenosti između ta dva kluba.
Sreća i slučajnost su reči koje je često ponavljao, ubacio ih u svaku priču o tragičnoj noći.
- Zaputili smo se prema Reini, ali prijatelj koji tamo radi nije mi se javljao na telefon pa nismo ulazili. Kiša je padala, supruga i ja smo se sakrili pod nadstrešnicu autobuske stanice i još neko vreme čekali. S obzirom da se nije javljao otišli smo u drugi klub. Možda smo unutra bili desetak minuta, teško mi je da procenim vreme, kad je di-džej prekinuo program, ugasio muziku i počeo da priča na turskom. Ništa nismo razumeli, ali čim smo videli kako ljudi plaču i trče na sve strane, znali smo da se nešto strašno dogodilo. Ubrzo smo čuli da se radi o bombi i pucnjavi u Reini i tad su nas uhvatili strah i panika, tada smo se sledili. Zapravo, ne znam najbolje da opišem taj osećaj. Malo straha, malo sreće jer smo živi, ali zapravo se osećaš glupo i prazno.
Strahu je kod Markote doprinela još jedna informacija.
- Od ranije znam da isti gazda drži oba kluba pa nisam znao hoće li se napad nastaviti. Reina je najpopularniji turski klub u kojem ako nema političara, bogataša i uticajnih ljudi, onda sigurno ima njihove dece.
Trebalo im je nekoliko sati da dođu kući.
- Tek oko pet, šest ujutro smo napustili hotel u koji smo se sakrili. I tamo je bilo strašno. Ljudi su padali na kolena od muke, plača... Neki su i ranjeni dolazili. Osećaj je bio odvratan.
Markota nije znao da odgovori na pitanje ostaje li u Istanbulu ili odlazi...
- Teška odluka jer ovo je već treći put. Prvo Taksim, zatim stadion Bešiktaša pored kojeg svakodnevno prolazim, a sada sam još i mi skoro nastradali. Ako i ostanem do kraja sezone, sigurno me žena i sin neće posećivati ovde.
(jutarnji.hr)
