– Osam hiljada gledalaca na utakmici 16. kola ABA Lige između Zadra i Partizana, puna dvorana, košarkaška atmosfera, odlična i uzbudljiva utakmica, su me zaista prijatno iznenadili, i pokazali da najkvalitetnije sportsko regionalno takmičenje ima vrhunski proizvod. Moj boravak u Zadru, u društvu Žarka Čabarkape, sportskog direktora Lige, protekao je izvanredno. Uživao sam u sportu koji najviše volim, sreo neke stare prijatelje koje nisam video više od 20 godina, podsetio se izuzetne košarkaške tradicije ovog grada, i uverio se da taj deo Hrvatske zaista živi za svoj klub. Ali, krenimo redom – počeo je izlaganje Paspalj.
Legendarni košarkaš je bio oduševljen viđenim.
– Ne želim da ispadne da je prvi utisak i najvažniji, ali čim prođeš tunel koji je na 40 km od Zadra, odjednom sija sunce. Prizor je neverovatan, pogotovo što je pre tunela druga situacija, zima, loše vreme. U Zadru je sve to mnogo drugačije i prijatnije, i ostavlja utisak na čoveka. Drugi utisak je fantastična dvorana “Krešimir Ćosić”, a koja je prvenstveno napravljena za rukometno Svetsko prvenstvo 2009. godine. To je dvorana koju bih poželeo svim našim timovima. U njoj imamo jedan moderan koncept sa svim pomoćnim terenima, udobna je, sređena, akustična, i sigurno je jedna od najboljih u Ligi.
Prisetio se ljudi koji su nosili dres Zadra.
– Za ljude koji možda ne prate toliko Zadar kada je košarka u pitanju, tehnika u igri je i dalje na visokom nivou, što ne treba da čudi, jer je Zadar među najjačim gradovima u staroj Jugoslaviji sa najviše košarkaške kulture, gde ljudi strašno vole basket i strašno su željni dobrih utakmica. Stariji pamte ona vremena i slavne generacije, velikane kao što su Krešimir Ćosić, Josip Đerđa, zatim Popović, Petranović, Komazec… Zadar predstavlja veliku podršku ABA ligi, i stekao sam utisak da vide sebe na tom, visokom nivou, kao važan deo regionalnog takmičenja, sa čim se u potpunosti slažem. Jer, igrati protiv Zvezde i Partizana, Cibone je jedan poseban doživljaj, a košarka se između ostalog igra upravo zbog derbija. Samim tim, rekao bih da poseta od 8.000 ljudi dovoljno govori koliko su Zadrani željni dobre košarke.
Osvrnuo se na sam igrački kadar ekipe i duel sa crno-belima.
– Kada govorimo o njihovom igračkom kadru, utisak mi je da trenutno imaju jedan prošaran tim koji pokušava da ovu sezonu odigra na najbolji način, pogotovo u ovom momentu kada traje borba za opstanak. Ipak, mislim da zaslužuju mnogo više od toga, pre svega jer imaju igru za gornji deo tabele. Spominjao sam i pre malog Luku Božića kao momka koji je jedan sasvim dobar košarkaš, i koji je bio odličan protiv Partizana. Prijatno iznenađenje je da su uzeli momka iz Crne Gore, Vladimira Dašića, koji dve godine nije igrao, ali je suvi kvalitet, i odigrao je izvanredno, iako se vidi da možda nije još skroz spreman. Dobri su bili i Žorić i Bašić.
Utakmica na kojoj sam bio je predstavljala derbi u svakom smislu, važna rezultatski za oba tima. Iako je domaći tim izgubio, primetio sam da su ljudi na kraju zadovoljni odlazili kućama, pre svega zato što su imali prilike da gledaju jednu jako kvalitetnu utakmicu.
Priznao je da nije stigao da obiđe Zadar i vidi sve što je želeo.
– Mada nisam imao mnogo vremena na raspolaganju, jer smo Čabarkapa i ja imali raspored kog smo morali da se držimo, ali drago mi je što sam sreo neke drage ljude. Jedan od njih je i čuveni Ivica Obad, a tu je bio i Miša Ostarčević, izvrsni košarkaš koji je pokojnog Krešimira Ćosića svojevremeno doveo u Jutu. Miša je bio jako dobar igrač, sada ima 70 godina, ali jako dobro izgleda…Pričali smo o sportu, o košarci. U Hrvatskoj se dešavaju stvari koje, na žalost, ne idu ruku pod ruku sa dobrom košarkom i sa vizijom i prosperitetom ovog sporta, tako da smo na neki način nalazili zajedničke teme. Imam utisak da kada tako otvoreno razgovaramo pojave se neka rešenja koja najmanje očekuješ.
Na kraju se prisetio istorije i nekih ranijih dana…
– Interesantno, mislio sam da sam poslednji put u Zadru bio kao član Olimpijakosa, u onim grdnim godinama 1991. Tada je situacija bila ponajmanje košarkaška i nikada je ne bih nikome poželeo. Međutim, potpuno sam zaboravio da sam u Zadru bio i 1998. kad sam igrao za Bolonju. Na to me podsetio Raša Nesterović, kada mi je objašnjavao pojedinosti, prepričavao detalje sa utakmice… Osim što se vidi da je Zadar veliki grad od 100.000 stanovnika, primetno je da se razvija, da se gradi. Hotel Kolovare je renoviran, ali je u istim onim okvirima kakav je bio pre 30 godina. Vrlo je prepoznatljiv i ostao mi je u sećanju, još iz dana dok sam nosio dres Budućnosti – zaključuje Paspalj.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
