IZ PRVE RUKE

SRBIN SE ZBOG KORONA VIRUSA VRATIO IZ KINE: Stanje je alarmantno, gde ima zaraženih izlaz iz zgrade je blindiran

Košarka - 07.03.2020. 16:13h

Zoran Glintić, košarkaški trener iz Ivanjice, vratio se pre 15 dana iz Kine gde je radio, jer je kako kaže, tamo vanredno stanje i ljudi su zbog Korona virusa onemogućeni ne samo da rade, nego i da se normalno kreću, a u slučaju da u vašoj zgradi ili kvartu nalazi zaražena osoba kretanje je gotovo nemoguće.

1 / 15 Foto: Privatna arhiva

- Situacija je mnogo gora nego što se misli. Najbliže bi to mogle da dočaraju scene iz kultnog filma Variola vera, Ako vam kažem da sam poslednjih mesec dana proveo u stanu, jasno vam je. Izlazio sam svaki četvrti dan do marketa u blizini nosio ranac, koji sam punio namirnicama i vraćao se, kaže Glintić.

Kaže, da ljudi u ostatku sveta to ne mogu da shvate.

- U mom kraju nije bilo zaraženih. Ali svaki odlazak u javni prostor podrazumevao je da ostavljaš podatke, adresu, telefon, da ti se pri ulasku meri temperatura. Isto se ponavlja i kada kreneš napolje, a ako se posumnja da je neko zaražen, odmah ide u bolnicu. A da je recimo, bilo zaraženih vrata zgrade bi bila bukvalno blindirana. Hrana bi i ostale stvari doturale bi se kroz prozor ili na drugi način, bez fizičkog kontakta.

Na pitanje, kako je provodio vreme, Glintić kaže:

- Uz TV ili kompjuter. Imao sam NBA kanal, pa sam gledao utakmice, čuo se sa prijateljima odavde, ali posle 15, 20 dana više nisam mogao i rešio sam da se u dogovoru sa poslodavcima dođem u Srbiju i sačekam da se situacija normalizuje.

Glintić kaže, da nema predstavu kada će to biti.

- Oni se nadaju za mesec ili dva... Već su počeli da vraćaju ljude koji su na odrešenim poslovima, ali ništa što podrazumeva javno okupljanje, za sada nije u planu. Sve je neizvesno i nema preciznih procena.

Da se na trenutak dotaknemo košarke.

- To je posebna priča. Kinezi imaju samo jedan rang takmičenja i tu prolaze samo vrhunski igrači i treneri, Mnogo polažu na statistiku. Nemaju takmičenja mlađih kategorija, nego je sve školski sport ili komercijala. Ukoliko imate klub, cilj najčešće nije rad nego masovnost. Sa druge strane, ako upadnete u školu koja je najbolja u regiji, radite kvalitetnije i sa talentovanom decom, koja imaju šansu da nešto urade.

Meni se to dogodilo pa sam u provinciji Đeđang sa timom Binvang srednja škola, igrači od 15, 16 godina starosti (kod nas kadeti, prim. aut) . bio treći u istočnoj Kini. To je ocenjeno kao dobar rezultat. Tamo su i uslovi za rad bili sjajni, a na utakmicama je bilo i po pet hiljada navijača, zaključuje Glintić.