ŠEK TVRDI DA SU ONI NAJBOLJI SVIH VREMENA: Ovu petorku niko ne bi pobedio u plej-ofu VIDEO
Foto: Pritnscreen

NARAVNO DA JE I ON TU

ŠEK TVRDI DA SU ONI NAJBOLJI SVIH VREMENA: Ovu petorku niko ne bi pobedio u plej-ofu VIDEO

Košarka -

Bivši američki košarkaš Šekil O'Nil je birao najbolju petorku NBA lige svih vremena.

Naravno, sebe je izabrao na centarsku poziciju, a uz njega tu ''idealnu petorku'' čine i Alen Ajverson, Kobi Brajant, Majkl Džordan i Lebron Džejms.

''Ovu petorku niko ne bi pobedio u plej-of seriji'', poručio je Šekil O'Nil.

Šekil O'Nil izabran je kao prvi izbor NBA drafta 1992. od strane Orlando Medžika. Pre odlaska u Orlando, O'Nil je proveo nekoliko dana u Los Anđelesu u društvu Medžika Džonsona.

U prvoj sezoni O'Nil je pomogao ekipi da ostvari 20 pobeda više nego prethodne sezone i prosečno je postizao 23,4 poena i 13,9 skokova. Na kraju sezone, O'Nil je dobio nagradu za rukija godine. U svojoj drugoj sezoni u dresu Medžika, O'Nil je prosečno postizao 29,3 poena i 13,2 skokova uz šut iz igre od 60% te je sa Anferni Hardavejem odveo Medžike do prvog plejofa u istoriji franšize. U prvom krugu plejofa susreli su se sa Indijana Pejsersima koji su ih s lakoćom savladali rezultatom 3-0. 20. novembra 1993. u utakmici s Nju Džerzi Netsima, O'Nil je ostvario prvi tripl-dabl učinak postigavši 24 poena, 28 skokova i 15 blokada. Na kraju sezone izabran je u Ol-NBA treću petorku.

U sezoni 1994/95. O'Nil je prosečno postizao 29,3 poena i 11,4 skokova i izabran je na svoju treću uzastopnu Ol-Star utakmicu. Orlando Medžik su sezonu završili sa 57 pobeda te su u plejofu pobedili Boston Seltikse, Čikago Bulse i Indijana Pejserse. U NBA finalu 1995. susreli su se sa Hjuston roketsima koji su ih s lakoćom savladali rezultatom 4-0. Na kraju sezone O'Nil je izabran u drugu petorku sezone a bio je drugi u poretku za najkorisnijeg igrača lige. Većinu iduće sezone O'Nil je bio povređen i propustio je čak 28 utakmica regularnog dela pa je prosečno postizao 26,6 poena i 11 skokova. Odveo je Medžik do skora 60-22 i izabran u treću petorku lige i na svoju četvrtu Ol-Star utakmicu. U finalu Istoka košarkaši Orlanda su se susreli s jakim Bulsima koji su ih s lakoćom savladali 4-0. Posle te sezone O'Nil je postao slobodan igrač.

U 8 sezona sa Lejkersima (1996-2004), O'Nil je tri puta zaredom osvajao NBA prsten.

Nakon Olimpijskih igara u Atlanti 1996., generalni menadžer Los Anđeles Lejkersa, Džeri Vest, objavio je da je O'Nil novo pojačanje njihove ekipe. Nekoliko dana kasnije O'Nil je potpisao sedmogodišnji ugovor vredan 121 miliona dolara i službeno postao član Los Anđeles Lejkersa. Do početka sezone 1996/97. još neka zvučna pojačanja došla su u Lejkerse od kojih je i Robert Ori pa je ova ekipa sezonu završila sa skorom 56-26. U polufinalu plejofa sreli su se sa Juta Džezom koji su ih savladali rezultatom 4-1. Sledeće sezone Lejkersi su bili još bolji pa su ostvarili skor 61-21. U finalu Zapadne konferencije ponovno su se sreli sa Džezerima koji su ih pobedili u četiri utakmice i ušli u NBA finale. U sezoni 1998/99. Lejkersi su uz San Antonio Sparse postali glavni kandidati za titulu. Lejkersi su obavili važnu zamenu kojom su svog dugogodišnjeg plejmejkera Nika Van Eksela menjali u Denver Nagetse za sjajnog šutera Glena Rajsa. Tadašnji trener je otpušten pa je to mesto do kraja sezone preuzeo Kurt Rembis. U polufinalu plejofa sreli su se sa San Antonio Sparsima. Međutim Lejkersi nisu pružili veći otpor pa su ih Sparsi s lakoćom pobedili 4-0 i kasnije osvojili svoj prvi NBA naslov.

Godine 1999., ekipu preuzima proslavljeni trener Fil Džekson i sve stvari kreću na bolje. U sezoni 1999/00. O'Nil je prosečno postizao 29,7 poena i 13,6 skokova i bio je najbolji strelac lige. Pod vođstvom Fila Džeksona O'Nil je znatno popravio svoju igru u odbrani, a Lejkersi su sezonu završili sa skorom 67-15 i prvim mestom na Zapadu. Lejkersi su s lakoćom prošli kroz plejof i stigli do NBA finala 2000.. U NBA finalu savladali su Indijana Pejserse rezultatom 4-2, a O'Nil je na kraju osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača lige i za najkorisnijeg igrača NBA finala. Te sezone po prvi put je izabran u najbolju defanzivnu petorku sezone. Iduće dve sezone Lejkersi su osvojili oba puta NBA titulu, a O'Nil je još dva puta osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača NBA finala. U januaru 2002., tokom utakmice sa Bulsima, O'Nil je učestvovao u tuči gde je udario Breda Milera. Nekoliko dana kasnije uprava NBA lige donela je odluku kojom je O'Nil suspendovan na tri utakmice i morao je da plati kaznu u visini od 15.000 dolara.

Nakon 5. mesta na Zapadu i poraza u polufinalu plejofa od Sparsa, Lejkersi su u leto 2003. doveli dva sjajna veterana, Karla Malonea i Gerija Pejtona. Time su Lejkersi postali glavni kandidati za titulu. Na početku sezone 2003/04., sa dve preostale godine ugovora, O'Nil je zatražio produženje ugovora uz puno veću godišnju platu. Upravu kluba zabrinjavao je odnos na relaciji O'Nil-Brajant koji je postajao sve problematičniji. Te sezone Brajant je imao opciju postati slobodan igrač, pa su i uprava i navijači takođe bili zabrinuti jer su verovali da Brajant neće ostati u Lejkersima u O'Nilovoj senci. Nakon poraza u NBA finalu 2004. od Detroit Pistonsa, O'Nil se sukobio sa upravom kluba i zatražio trejd. Vlasnik Maveriksa, Mark Kjuban, bio je vrlo zainteresovan za dovođenje O'Nila, ali su Lejkersi tražili Dirka Novickog, na što ovaj nije pristao pa je posao sa Dalasom propao. Međutim tu se pojavio Majami sa svojom ponudom koja je odgovarala Lejkersima pa je zamena obavljena.

Jula 2004. O'Nil je menjan u Majami Hit u zamenu za Kerona Batlera, Lamara Odoma, Brajana Granta i budući izbor prvog kruga drafta. Nakon potpisivanja ugovora, O'Nil je uzeo broj 32, koji je nosio dok je igrao za Orlando. Na press konferenciji, O'Nil je navijačima Majamija obećao osvajanje NBA titule i priznao da je glavni razlog njegovog dolaska u Majami bilo igranje sa mladom nadolazećom zvezdom Dvejnom Vejdom. U prvoj sezoni u dresu Majamija, O'Nil je prosečno postizao 22,9 poena i 10,2 skokova i ostvario 12. nastup na Ol-Star utakmici takođe izabran je u najbolju prvu petorku lige. O'Nil je odveo ekipu do najboljeg skora na Istoku i finala Istočne konferencije gde su se susreli s Detroit Pistonsima. To je bio dvoboj sjajnih centara, Bena Volasa i Šakila O'Nila, ali je na kraju bio bolji Volas i odveo svoju ekipu do NBA finala 2005.. Na kraju sezone, O'Nil je bio drugi u poretku za najkorisnijeg igrača lige, iza Stiva Neša, a to glasanje proglašeno je jednim od najizjednačenijih u istoriji NBA lige.

U avgustu 2005. O'Nil je potpisao produženje ugovora na pet godina u vrednosti od 100.000.000 dolara, čime bi godišnje zarađivao tačno 20.000.000 $. Neki kritičari su izjavili da O'Nil zaslužuje više od „samo“ 20.000.000 $ na godinu. U sezoni 2005/06. O'Nil je povredio desni zglob i propustio 18 utakmica regularnog dela sezone. Odmah nakon nekoliko dana trener Majamija, Pet Rajli, našao se na meti žestokih kritika. Glavna zamerka mu je bila ta što O'Nilu nije davao previše prostora i prisilio ga da ulazi sa klupe čime su O'Nilu znatno pale statističke brojke. Međutim to je bila taktika koja se kasnije pokazala sjajnom, budući da je Rajli čuvao O'Nila za plejof kako bi bio svež i spreman. O'Nil se potom oglasio i stao u odbranu trenera i izjavio: „Statistika mi nije nimalo važna, važne su mi pobede. Ako ne postignem niti jedan poen, a pobedimo biću srećan, a ako dam 50 ili 60 poena i izgubimo, naravno da ću biti ljut i nesrećan. Zbog toga samo želim osvojiti titulu, a ako budem imao niži prosek nego pre to će svejedno biti sjajna sezona za mene. Te sezone Majami je imao samo 50% efikasnosti budući da su igrali bez O'Nila u startnoj petorci. 11. aprila 2006. O'Nil je u utakmici s Toronto Reptorsima ostvario drugi triple-dabl u karijeri postigavši 15 poena, 11 skokova i 10 asistencija. Te iste sezone predvodio je ligu u procentu šuta iz igre i time postao drugi igrač (prvi je Vilt Čejmberlen) u istoriji NBA lige koji je predvodio ligu čak devet puta u toj kategoriji.

U finalu Istočne konferencije drugoplasirani Majami savladao je prvoplasirane Detroit Pistonse rezultatom 4-2, i time im vratio za poraz prethodne sezone. U NBA finalu 2006. sreli su se sa Dalas Maveriksima koje je predvodio sjajni Dirk Novicki. Nakon prve dve utakmice, Majami je izgledao izgubljeno budući da je gubio u seriji 2-0. Međutim onda na scenu stupa Dvejn Vejd koji svojim sjajnim igrama donosi pobedu Majamiju u sledeće četiri utakmice i prvu NBA titulu u istoriji franšize. Posle šeste utakmice Vejd je zasluženo proglašen najkorisnijim igračem NBA finala. Uprkos tome što je postizao manje poena nego u regularnom delu, O'Nil je bio od velike pomoći svojim saigračima i osvojio je svoj četvrti NBA prsten u sedam godina. O'Nil je ispunio obećanje, a tokom ceremonijske proslave O'Neal je izjavio: „Vidimo se ovde i iduće godine!".

U sezoni 2006/07. O'Nil je propustio više od 30 utakmica u regularnom delu zbog povrede desnog kolena. Majami se mučio s tim izostankom, ali nakon O'Nilovog povratka, Majami je pobedio u sledećih sedam od osam utakmica. Međutim tu nije bio kraj nevoljama za Majami jer je Dvejn Vejd povredio rame i bio odsutan do kraja sezone. Time je O'Nil postao glavni vođa ekipe i suočio s brojnim kritikama kako je on star da bi odveo ekipu u plejof. Ipak O'Nil nije odustajao pa je ekipi osigurao plejof pobedom nad Klivlend Kavalirsima 5. aprila 2007. godine. U plejofu sreli su se sa Bulsima i uprkos tome što je O'Nil pružao dobre igre nije uspeo svojom dominacijom u reketu doneti pobedu i prolaz u drugi krug pa su ih Bulsi savladali rezultatom 4-0. To je bilo prvi put u poslednjih deset godina da O'Nil nije uspeo da prođe u drugi krug plejofa. Te iste sezone O'Nil je dostigao brojku od 25.000 poena čime je postao 14. igrač na lestvici najboljih strelaca. Uprkos ovom sjajnom dostignuću O'Nil je po prvi put u karijeri imao prosek ispod 20 poena po utakmici.

U sezoni 2007/08. O'Nil je prosečno postizao 14,2 poena i 7,8 skokova i nije igrao sjajno. Često je radio prekršaje pa je čak četiri utakmice zaredom bio isključen iz igre zbog šest ličnih grešaka, a upravo te sezone O'Nil je prekinuo niz od 14 uzastopnih Ol-Star nastupa budući da nije igrao sjajno nije bio izabran ni kao starter niti kao zamena. Posle te sezone počelo se nagađati oko O'Nilovog odlaska iz Majamija što se nekoliko meseci kasnije i ostvarilo.

U februaru 2008. O'Nil je menjan u Finiks Sanse u zamenu za Šona Meriona i Markusa Benksa. Svoj debi u dresu Sansa, O'Nil je ostvario 20. februara 2008. u utakmici sa Los Anđeles Lejkersima. O'Nil je postigao 15 poena i 9 skokova, ali su ipak Lejkersi odneli pobedu rezultatom 130:124. O'Nil je posle utakmice izjavio da je on glavni krivac za poraz, budući da se još nije snašao u novom klubu. Međutim u 28 preostalih utakmica regularnog dela, O'Nil je prosečno postizao samo 12,9 poena i 10,6 skokova pa su Sansi nekako uspeli obezbediti plejof. U prvom krugu plejofa sreli su se sa San Antonio Sparsima koji su ih savladali u pet utakmica, a O'Nil je tokom te serije bio na proseku od 15,2 poena, 9,6 skokova i 1 asistencije po utakmici.

U sezoni 2008/09. O'Nil je igrao sjajno. U prvih 41 utakmicu O'Nil je imao prosek od 18 poena, 9 skokova i 1,6 blokada. Ponovo je ostvario nastup na Ol-Star utakmici i sa Kobi Brajantom podelio nagradu za najkorisnijeg igrača NBA Ol-Star utakmice. 27. februara 2009. O'Nil je u utakmici sa Toronto Reptorsima postigao neverovatnih 45 poena i sakupio 11 skokova. To je bila njegova 49 utakmica u karijeri sa postignutih 40 + poena i sezonu je završio sa najboljim procentom slobodnih bacanja u karijeri od 63%. Međutim Sansi ipak nisu ostvarili plejof i to je bilo prvi put nakon prve sezone u NBA da O'Nil nije nastupio u plejofu.

Juna 2009. O'Nil je menjan u Klivlend Kavalirse za Bena Volasa, Sašu Pavlovića, izbor drugog kruga NBA draft a 2010. i 500.000 $. O'Nil je potpisao jednogodišnji ugovor vredan 21.000.000 dolara i nakon potpisivanja je uzeo broj 33 koji je nosio u srednjoj školi i na univerzitetu. U prvoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su igrali protiv Šarlot Bobketsa, a O'Nil je u svom debiju u dresu Kavsa, za 15 minuta u igri postigao 6 poena, 3 skoka i blokadu. U drugoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su ponovo igrali sa Šarlotom, a O'Nil je za 18 minuta u igri ostvario 12 poena i 4 skoka. U još jednoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su igrali sa San Antonio Sparsima, a O'Nil je postigao 8 poena i 13 skokova uz slab šut iz igre od samo 27%. Kavalirsi su u sezonu ušli kao jedni od glavnih avorita za NBA titulu, što su ubrzo i dokazali. 25. februara 2010. O'Nil je zadobio povredu palca na desnoj ruci pa je zbog toga bio odsutan sve do početka plejofa. U plejofu Kavsi su lako prošli Bulse ali su u drugom krugu poraženi od, kasnijih finalista, Boston Seltiksa.

Avgusta 2010. O'Nil je potpisao dvogodišnji ugovor vredan 2.800.000 doloara za ekipu Boston Seltiksa. Šest dana kasnije, O'Nil je službeno predstavljen kao novo pojačanje i uzeo je broj 36. Tokom sezone, O'Nil se borio sa raznim povredama kolena, kukova pa čak i Ahilove tetive pa je nastupio u samo 37 utakmica. Međutim vratio se u plejofu, ali bez većeg uspeha budući da su Seltiksi poraženi od Majamija. 1. juna 2011. O'Nil je putem Tvitera objavio odluku o povlačenju iz profesionalne košarke a 3. juna na konferenciji za štampu, i službeno potvrdio penzionisanje.

S američkom reprezentacijom osvojio je dve zlatne medalje. Prvu je osvojio na Svetskom prvenstvu u Kanadi 1994. godine, gde je bio član još jednog Drim tima koji je u svojim redovima imao igrače poput Redži Milera, Šona Kempa i drugih, a O'Nil je na kraju proglašen najkorisnijim igračem takmičenja. Drugu zlatnu medalju osvojio je na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. gde je prosečno postizao 9,3 poena i 5,3 skokova.

Kurir sport

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track