Marko ističe, da osim strica Filipove majke Tamare, košarkaškog trenera Momira Milatovića, niko u familiji nema nikakve veze sa košarkom.
- Ne znam kako i zašto, ali se sećam da je Filip sa 18 meseci sedeo ispred TV ekrana i gledao prenos neke košarkaške utakmice.
Danas godinu i po kasnije obožava Majkla Džordana. Pojma nemam kako je došao do toga, ali kada obuče čarape sa njegovim logom, sreći nikad kraja. Kao i kad mi krišom uzme telefon i gleda njegova zakucavanja!
Filip je prepoznatljiv i među komšijama.
Na ulici i u parku, ceo kraj ga zna kao onog malo sa loptom. Čitav dan je vodi: do parka i nazad, do vrtića, prodavnice...Komšije ispod nas zaslužuju Nobelovu nagradu za toleranciju, uz smeh kaže Marko, dok Filip skakuće sa loptom.
Filipovo umeće zapaženo je i u inostranstvu.
- Prijatelji i familija nam pišu, kako svi koji vide Fićine snimke ostaju u čudu i komentarišu. A on se samo igra!
Iako je još mali, Filip želi da postane košarkaški as.
- Svakoga dana, ali bukvalno pita da li ćemo navijati za njega kad poraste i bude igrao kao oni koje sada gleda.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
