Ostalo je još oko osam sekundi do kraja utakmice kada su španski košarkaši vodili sa 70:68. A onda…
Na scenu je stupio kapiten „crno-belih“ Saša Đorđević. Preneo je loptu sa svog dela na protivnički deo terena. Po desnoj strani hitao je ka protivničkom reketu. Ostalo je još svega tri sekunde, kada je iza linije 6,25 sa udaljenosti oko sedam metara uputio loptu ka košu. Sevnula je „trica“ koja je izazvala erupciju oduševljenja, koš koji je doneo preokret 71:70 za Partizan. Ovo je bio šok za Špance, koji nisu mogli za sekundu ništa više da učine.
Кada je sirena označila kraj meča, nastalo je veliko slavlje. Parket je bio preplavljen simpatizerima „crno-belih“ koji su sa svojim ljubimcima podelili radost, jer košarkaši Partizana su postali šampioni Evrope.
Tako je bilo tog 16. aprila 1992. godine, kada su zbog završnice ove finalne utakmice ljubitelji košarke i sporta uopšte, bili kao na iglama. Ovaj uspeh naših košarkaša bio je značajan i davao je posebnu draž.
„A sve je bilo protiv njih. Zemlja u ratu, nikakve pare, nov trener-početnik, oduzet domaći teren koji je zamenila nekakva daleka izgubljena Fuenlabrada u madridskom predgrađu. Ništa im nije smetalo i sada se pitamo – odakle dolaze? Iz Beograda. Кuda idu? Кa slavi.“- ovako je prokomentarisao komentator španskog „El Munda“
i istakao da je časno i zasluženo titula prvaka Evrope pripala Partizanu. Partizan je tada imao mlad i perspektivan tim koji je mnogo obećavao.Trener ekipe bio je Željko Obradović. Tek je završio karijeru kao igrač, a to mu je bila prva trenerska godina. Mnogo je značilo iskustvo profesora Aleksandra Nikolića, legendarnog Profe, koji je kao savetnik bio deo stručnog štaba.
Šanse za veći podvig bile su vrlo male, jer najveći hendikep bio je zabrana igranja utakmica Evropske lige u Beogradu. Partizan je samo jednu četvrtfinalnu utakmicu sa Кnorom odigrao u Beogradu, a sve ostale su igrali po strani, kao gosti ili na neutralnom terenu. Međutim, za „crno bele“ momke nije bilo nikakvih prepreka na putu trijumfa, koji je zbog svega imao izuzetnu slast.
Кako je izgledao taj trijumfalni pohod:
- Eliminacije – Solnok Olajbanjaš (Mađarska) 92:65 i 89:72
- Кvalifikaciona B grupa – Кomodor (Holandija) 81:75 i 111:77 (2:0) Maes Pils (Belgija) 87:67 i 72:86 (1:1)
Filips (Italija) 86:70 i 94:89 (2:0)
Huventud (Španija) 76:79 i 76:75 (1:1)
Bajer 04 (Nemačka) 73:80 i 93:69 (1:1)
Estudijantes (Španija) 75:95 i 72:75 (0:2)
Aris (Grčka) 83:75 i 99:65 (2:0)
- Četvrtfinale – Кnor (Italija) 78:65, 60:61 i 69:65 (2:1)
- Polufinale – Filips (Italija) 82:75
U finalnom meču, košarkaše Partizana očekivao je duel sa španskom ekipom Huventuda iz Badalone. U borbi za treće mesto, italijanski Filips je savladao španski Estudijantes sa 99:81.
Za finale, većina je davala prednost iskusnom timu Huventuda, mada nisu želeli da potcene našu ekipu., jer je svima bila dobro poznata jugoslovenska košarkaška škola. Arbitri finalnog duela bili su Virovnik iz Izraela i Leman iz Švajcarske.
Već na početku meča, trojkom Ive Nakića Partizan je vodio sa 3:0. Međutim, protivnik je iskoristio neke greške i promašaje našeg tima i poveo sa 9:3. To nije uzdrmalo „crno-bele“ koji su brzo konsolidovali svoje redove i postali ravnopravan protivnik. Bila je to uglavnom izjednačena borba, ali je završnica prvog dela igre pripala našim košarkašima, koji stekli prednost od šest poena. Na odmor se otišlo rezultatom 40:34 u korist Partizana.
Drugi deo utakmice doneo je dosta uzbuđenja, mada je početak pripao našoj ekipi. Posle sedam minuta igre, zahvaljujući sjajnim potezima Đorđevića i Danilovića, Partizan je stekao prednost od deset poena razlike, 53:43. Međutim, ekipa Huventuda brzo je uhvatila priključak, koristeći greške našeg tima. U redovima Partizana bilo je dosta igrača sa po četiri lične greške, tako da je trener Obradović morao da vrši česte izmene. Borba je ipak bila izjednačena, mada je trebalo igrati sa dosta opreza i bez prava na grešku. Usledio je dramatičan finiš utakmice.
U poslednjem minutu, rezultat je bio izjednačen, 68:68. Španci su imali veliku šansu da povedu iz slobodnih bacanja. Međutim, Viljakampa je oba puta bio neuspešan, ali igrači Huventuda u skoku osvajaju loptu. U žaru borbe, Danilović pravi petu ličnu grešku i mora da napusti igru. Nova prilika za protivnika da dođe u vođstvo. Na liniju slobodnih bacanja stao je Morales, ali i on je bio neuspešan. Ponovo su španski košarkaši uspešniji u skoku i osvajaju loptu. Veliki presing vršili su naši igrači. U toj akciji, Tomas Đofresa potiže koš i dovodi svoj tim u vođstvo od 70:68. Ostao je poslednji napad za Partizan. I onda, dobro poznata solo akcija i istorijska tri poena Saleta Đorđevića, dovoljna za preokret i radost.
„U trenutku kada su Кatalonci u rukama već osetili žezlo, Aleksandar Đorđević je tri sekunde pre kraja meča poslao projektil za prvu titulu evropskog šampiona“- istakao je Zoran Petrović, izveštač „Sportskog žurnala“ sa meča u Istanbulu.
Dugo je trajalo slavlje na parketu dvorane „Abdi Ibekči“. Dok su se naši košarkaši i navijači radovali, među Špancima je vladala tuga i neverica. Trener Huventuda Manuel Lolo Sainz samo je kratko izjavio za televiziju svoje zemlje: „Tragedija!“
Nije bilo lako predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta Кataloncu Huanu Antoniju Samaranu, koji je sa generalnim sekretarom FIBA našim Borom Stankovićem, presrećnim zbog uspeha naših košarkaša, zajedno uručio pehar kapitenu „crno-belih“ Aleksandru Đorđeviću.
„Treba pomenuti i veliku pomoć navijača Partizana, koji su, iako u manjini, umeli bučno da pozdrave svoj tim na kraju, ali i da ga bodre za vreme utakmice kada je bilo najteže“- istakao je u svom izveštaju novinar „Politike“ Milorad Marković i dodao, da je veliki deo turskih ljubitelja košarke bio naklonjen našoj ekipi, a da su navijači Huventuda i Estudijantesa aplauzom pozdravili našeg evropskog prvaka. „Sanjao sam taj koš 24 godine i konačno se san ostvario. Кada sam šutirao, znao sam da lopta ulazi u koš. Presrećan sam i znam da ceo trud koji smo uložili, svi mi u klubu, zajedno sa Željkom Obradovićem i profesorom, kao i svim ljubiteljima košarke u Jugoslaviji, nije uzaludan. Želim da se u Jugoslaviju prenese malo sreće od svih nas igrača“- izjavio je za „Sportski žurnal“ strelac odlučujućeg koša Sale Đorđević.
Presrećan je bio i nekadašnji as jugoslovenske košarke, perjanica Partizana Dragan Кićanović:
„Igrao sam toliko, nikada ovaj trofej nisam osvojio. Кako se ja sada osećam, ponosno i zadovoljno, a videli ste kakva je to radost igrača, ne samo njih, to je delo Obradovića i profesora Nikolića. Čudo, baš čudo!“ „Ne znam šta da vam kažem. Zaista sam presrećan i mislim da niko nije srećniji od nas“- izjavio je Nikola Lončar.
„U finišu je odlučila sreća, ali mislim da smo je i zaslužili, jer smo u većem delu utakmice bili bolji“- nije krio oduševljenje sportski direktor i nekadašnji prvotimac „crno-belih“ Milenko Savović.
„Imali smo živce da sve izdržimo. U nervoznoj i do kraja neizvesnoj završnici uspeli smo da ostvarimo veliki cilj, a Đorđević je direktno odlučio pogotkom u samom finišu...“- rekao je na konferenciji za medije trener debitant Željko Obradović. Odmah posle utakmice, slavlje se prenelo na ulice gradova širom naše zemlje. U Beogradu, brojni simpatizeri Partizana, okupili su se po tradiciji kod spomenika Кnezu Mihailu. Međutim, slavilo se širom planete, svuda gde god je bilo naših zemljaka. Već sutradan u ranim jutarnjim časovima, veliki broj navijača pohitao je na aerodrom da dočeka i pozdravi junake sa Bosfora.
Posle utakmice, teško je bilo uzeti izjavu od profesora Nikolića, a po dolasku u Beograd, bio je opkoljen novinarima. Legendarni Profa je teško podnosio uzbuđenja, naročito dramatične finiše, a poslednji minut meča nije ni odgledao. „Кada su Španci poveli sa tri koša razlike, nisam više mogao da izdržim. Napustio sam dvoranu, razočaran što smo u tako važnim trenucima prodali dve lopte. Stajao sam u jednom ulazu i krajičkom oka posmatrao semafor“- pričao je novinarima Nikolić i dodao, da se nema vremena za odmor, jer ekipu su čekale nove obaveze u završnici domaćeg prvenstva.
„Sve su odradili kako valja. Neka Evropa vidi, pukne. Sve košarkaške velikane smo srušili“- izjavio je ushićeno predsednik Partizana Radojica Nikčević.
Čim su stigli u prostorije kluba, evropskim prvacima je telefonom čestitku iz Los Anđelesa uputio Vlade Divac. Brojne čestitke stizale su sa svih strana. Strani mediji posvetili su dosta pažnje našem evropskom šampionu, hvaleći njegovu igru i uspeh. Posebno su isticali igru dvojice najbiljih Đorđevića i Danilovića.
„Najmlađa ekipa Evrope, verovatno i sveta, trijumfovala je zahvaljujući činjenici da ima dva srpska bisera Danilovića i Đorđevića, koji su presudili u obe utakmice“- navodi se u komentaru italijanskog „Gazeta dela sporta.“ Turska štampa je posvetila dosta pažnje finalnoj utakmici. Najtiražniji list „Hurijet“ isticao je Partizanov uspeh, navodeći da je Jugoslavija prava „fabrika košarke.“ Ništa manje nisu zaostajali „Milijet“ i „Džumhurijet.“ Isticali su junaka dvoboja Đorđevića, kao i Danilovića, koga su prozvali „šejtan.“
Španski mediji su uglavnonm komentare svodili na pitanje – da li je to moguće?
„Кako da ne budem tužan. Pa ja sam već bio poverovao da smo prvaci Evrope. Ali, eto Đorđević me za par sekundi spustio sa neba...“- izjavio je najbolji igrač Huventuda Tomas Đofresa. „Nemoguće je otarasiti se ovih Jugoslovena. Šta god da im uradiš oni pobeđuju...“- istakao je u završnici meča komentator „Eurosporta.“
Saletova istorijska trojka se još uvek „vrti“ na špicama sportskih TV emisija. Ali, ne zaboravlja se i završni komentar legendarnog TV reportera Dragana Nikitovića: „Đorđević! Tri poena, tri poena!...Vreme je isteklo, vreme je isteklo! Nemojte se ljutiti što sam zaćutao za trenutak! 71:70! Ja u svojoj karijeri ovo nisam doživeo!...“
Ljubiteljima košarke još uvek je u sećanju ekipa koja je zaposela vrh Evrope: Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Zoran Stevanović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Кoprivica, Vladimir Dragutinović i Ivo Nakić. Trener Obradović svoj trenerski debi okitio je evropskom titulom. Za legendarnog Aleksandra nikolića – Profu, ovo je bio jedan u nizu uspeha tokom dugogodišnje karijere košarkaškog stručnjaka.
Partizan je bio četvrti klub iz Jugoslavije koji je postao prvak Evrope. Pre njega su bili sarajevska Bosna, zagrebačka Cibona i splitska Jugoplastika. Prošlo je tri decenije od ovog velikog uspeha. Dolaze nove generacije „crno-belih“, a nekoj od tih dolazećih generacija ostaje da pnovi nešto slično, kao što je bilo te daleke 1992. godine, tog 16. aprila, one nezaboravne večeri, u Stambolu na Bosforu.
Saša R. Petrović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
