Piše: Aleksandar Radonić
Kad vozač promaši skretanje na autoputu u Dohi, onda nastaje veliki problem. E, upravo to desilo se izveštaču i reporteru Kurira kada su krenuli da rade utakmicu Engleska - SAD.
Kolega i ja smo uspešno odradili zadatak u trening kampu reprezentacije Srbije. Posle konferencije koju su održali Saša Lukić i Strahinja Pavlović i posle 20 minuta sastanka pred novinarima koje je selektor Dragan Stojković Piksi držao sa igračima, odlučili smo da kraj noći u Dohi provedemo radno.
Orni i puni energije, iskreno ne znam gde je samo nalazimo, jer vrlo malo spavamo i odmaramo, valjda nas drži taj fudbalski adrenalin i groznica Svetskog prvenstva, krenuli smo u novu avanturu. Englezi i Amerikanci igraju na stadionu Al Bajt, najudaljenijem od svih na kojima se igra Mundijal. Nije problem za nas. Želimo da na delu vidimo asove iz Premijer lige.
Hvatamo prevoz, stiže nam vozilo Ubera, koji voze uglavnom momci na privremenom radu u Dohi, iz Indije, Šri Lanke, Nepala, Kenije, Senegala, Gane... Stižemo vrlo brzo do Medija centra gde treba da hvatamo autobus koji nas vozi do stadiona Al Bajt. Ovaj put izbegavamo metro, baš zbog velikih gužvi kojima smo bili svedoci vraćajući se posle meča Srbije i Brazila.
Nema gužve, što nas raduje, dvadesetak kolega iz Nemačke, Engleske, Saudijske Arabije i Indije. Imamo mesta i da se razbaškarimo. Milina. Kreće autobus, znamo da put traje više od sat vremena, ali stižemo bez problema, jer smo krenuli na vreme.
Makar mislimo tako. Pokušavam da malo zadremam, da uhvatim makar pola sata sna. Biće mi potrebno. Vidim da je kolegu iz Žurnala već savladao umor. Pada mu glava, ne može više da izdrži. Međutim, onako mamuran čujem žamor. Gledam, moj kolega fotoreporter objašnjava nešto vozaču i kolega iz Saudijske Arabije mu maše rukama. Viče mi tada Dado:
- Majstor promašio skretanje na autoputu. Vozio nas je 30 kilometara u suprotnom smeru. Evo ga sada, traži gde može da skrene.
Kolega iz Nemačke me pita šta se dešava. Objašnjavam mu da je vozač promašio skretanje. Smeje se, a vidim da mu je muka. Nemac je samo tiho izustio:
- Hoćemo li stiči na vreme? Da li je realno? I samo odmahnuo rukom.
Gledam šta se dešava. Žamor u autobusu, ali nema nervoze. Uzdamo se u široke katarske autoputeve sa po šest traka u jednom smeru. Našao je vozač skretanje, vraćamo se na pravi put. Daje gas, ali je svestan da ne može da vozi preko ograničenja, kazne su ovde za nasilničku vožnju paklene. Mogao bi da izgubi dozvolu. Obliva ga znoj, gledam ga, ubrzao bi, a ne sme.
Vozimo se, svesni smo da ćemo ići znatno duže, ali nema nervoze. Sad nema nazad. Idemo da gledamo Engleze. Pred stadion ulazimo u gužvu, stvara se pravi "čep" za skretanje, za put prema Al Bajtu. Prelazimo iz jedne trake u drugu, držimo levu stranu, svi u busu gledamo na sat. Ostalo je još 30 minuta do početka utakmice biće čupavo.
Mic po mic, evo nas, skrećemo. I to posle dobranih 15 minuta vožnje. Majstor ponovo daje gas. Stižemo, vidimo stadion. Ali, sada treba ući na parking za autobuse, stvara se gužva. Organizatori sa signalnim lampama usmeravaju nas na parking. Izlećemo iz autobusa i kreće novinarsko-fotoreporterski sprint ka ulazu u medija centra. E, tu se vidi koliko je svima nama stalo do ovih naših profesija i naših čitalaca. Ulazimo u medija centar, prolazimo strogu kontrolu, a onda opet, trka.
Sada uzbrdo, prema stadionu Al Bajt, koji je na uzvišenju. Neverovatan je stadion. Kažu da je okolo pustinja, ali vrlo blizu i jedna od najlepših peščanih plaža. Stadion deluje kao svemirski brod, sija u mraku okružen zelenilom, kao da je prava oaza. Zadivljeni smo prizorom, ali nema mesta za užitak treba zauzeti svoje pozicije i novinarska mesta, ostalo je samo nekoliko minuta do početka meča.
Stižemo. Ljubazni redari nas usmeravaju na naša mesta. Počela je utakmica, drugi je minut. Sedam pored novinara iz Engleske i dobro poznatog tandema, kolega iz Telegrafa. Oni su stigli Uberom, kažu potrošili novac, a skoro zakasnili. Pričam im našu avanturu... Slušaju i novinari Englezi i njih zanima, jer je utakmica toliko "zanimljiva".
Nažalost, igrači Engleske i Amerike su razočarali, umesto golova videli smo jednu prečku Pulišića i gotovo mizernu fudbalsku predstavu, nedostojnu Svetskog prvenstva. Vraćamo se u Dohu, ovaj put nema kiksa sa prevozom. Sve ide kao pod konac. Nismo razočarani, sve u svemu preživeli smo još jednu avanturu po kojoj ćemo pamtiti velelepni stadion Al Bajt.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
