TEŠKO VAM JE NA POSLU, MALA VAM JE PLATA? Nije to ništa u pore]enju s PAKLOM koji preživljavaju taksisti u Manili FOTO

Oko 20.000 taksi vozila mili ulicama Manile, glavnog grada Filipina i šireg područja, većina vozača kada zorom seda za volan ima samo jednu želju - da na kraju dugog i napornog dana ostvari bar mali finansijski plus. Jer se ovde preživljava teškom mukom.

Većina taksista vezana je za neku od kompanija koja svoje usluge nudi putem aplikacija, a najpopularnija je Grab. Da bismo vam pojasnili, to je filipinska verzija popularnog Ubera. Uglavnom, zakazivanje vožnje i plaćenje je krajnje jednostavno, potpuno suprotno od onog što svakog dana preživljava čovek za volanom.

- Šta da vam kažem, jako je teško - jada nam se Rodel, jedan od taksista koji nas je svojom crvenom "tojotom vios" pokupio za vožnju od našeg hotela do hale u kojoj trenira reprezentacija Srbije.

Na njegovom telefonu, koga koristi kao navigaciju, vidimo da će nam za pet kilometara trebati oko 45 minuta. Cenu smo već saznali prilikom zakazivanja, ona iznosi oko 300 pezosa, odnosno 600 dinara.

Čekaj malo, vožnja od 45 minuta 600 dinara, pa kako se to uopšte isplati?

- Pa zbog ove gužve neću skoro ništa da zaradim. Tako je to, ustajem jako rano, oko 6, izlazim na ulicu, vozim oko 15 časova dnevno. Obično kući donesem hiljadu pezosa, često i manje (dve hiljade dinara, prim. aut.) - kaže on i dodaje:

- Automobil sam kupio na kredit, moraću da ga otplaćujem još tri godine da bi postao moj. Prešao sam s njim već preko 300.000 kilometara, nešto ga muči ubrizgavanje, ali sada nemam novca da to popravljam. Treba platiti registraciju, kupiti gume...

I zaista, osetimo da "vios" pomalo štuca prilikom kretanja, a na uzbrdicu ispred hale nije mogao ni da se popne.

- Voziću ovako još neko vreme, pa ću da vidim. Moram da se borim svakog dana, imam porodicu, suprugu koja ne radi, decu... Treba da ih prehranim, živimo kod rođaka jer ne bismo mogli da platimo stan. Mnogo novca smo potrošili za moju operaciju, doktor mi je rekao da ne bi trabalo još da vozim., ali ja nemam izbora - priča Rodel, potom diže majicu i pokazuje relativno svež ožiljak na grudima.

- Tu je bio neki tumor. Ponekad me boli, ali ignorišem to. Moram da radim svakog dana, nemam praznike ni vikend. Eventualno uzmem pola dana slobodno.

Vožnja ulicama Manile je veoma stresna, a gužva nezamisliva, sa svake strane uleću skuteri, motori, ali vozači se ne nerivraju previše. Tu i tamo neko kratko pritisne sirenu, kao da su svi "skuvani" u ovom ludilu...

Kako li je tek kada treba da se odradi vožnja u neki od opasnijih delova grada, gde i policija nerado zalazi...

- Nemamo velikih problema, uglavnom nas ne diraju. Imamo jedan sistem, a to je da pre nego što stanemo dobro osmotrimo mušteriju, ukoliko nam je nešto sumnjivo, samo nastavimo dalje - objašnjava on.

Stigli smo. Otvaramo vrata...

- Gospodine, 285 pezosa, rekli ste da ćete platiti u kešu...

- Izvini, evo 500, ne treba kusur...

Kurir sport