Ako želite da doživite pravu avanturu u Manili, trebalo bi da posetite Baklaran market, čuvenu buvlju pijacu, koja se nalazi na granici delova grada Paranaki i Pasai.
Tu je i crkva Bakalaran, jedan od najpoznatijih verskih objekata u Manili. Filipinci su veoma pobožni, procenjuje se da u ovoj zemlji ima čak 85 miliona katolika.
I čim prođete crkvu, ulazite u haos koji je teško opisati rečima. Na stotine tezgi naguranih jedna pored druge između kojih mili hiljade ljudi. Roba je uglavnom jeftina, ona koju zovemo "kineska". Kreće "borba" sa prodavcima i prosjacima kojih ima na sve strane i veoma su napadni. Bukvalno se zalepe za "žrtvu" i jako je teško odbraniti se.
Nošenje bilo kakvih vrednijih stvari, rančeva ili torbica nije baš preopručljivo jer je sve prepuno džeparoša, posebno dece. Na tezgama nema čega nema, a posebno su popularni dresovi i šortsevi iz NBA lige...
- Eno ga dres Nikole Jokića! - kaže kolega i prilazimo do tezge koja nudi na stotine komada odeće iz najjače lige na svetu, naravno, radi se o teškim falsifikatima, a cena je 300 pezosa, oko 600 dinara. Po principu što šarenije, to bolje, pa se mogu kupiti i majice košarkaših zvezda dizajniranih da se od silnih boja kupcu zavrti u glavi.
Evropljani predstavljaju pravu atrakciju, potencijalnu laku metu, pa konstantno neko prilazi, vuče za rukav, pokušava da iskamči neki pezos... Jer ovde se bukvalno preživljava od danas do sutra i sirotinje ima na svakom ćošku.
Posebna priča su uličice u sklopu pijace, u kojima se decenijama živi na isti način. Pljavštvina i smrad izlaze iz svih pora... Gola musava deca odrastaju u surovom okruženju naselja sličnih favelama... Vidimo i dva pevca, namenjenih borbama koje su ovde još uvek legalne...
Nekoliko dečaka sedi pored kompjutera u svojevrsnoj uličnoj igraonici, pored njih mašina pere veš, jer za nju u kućici očigledno nema mesta...
- Odakle ste? - pita neki lik.
- Iz Srbije.
- Srećno u finalu - dobacuje, a mi se čudimo.
Sunce prži, a vlaga je ogromna, tako je svakog dana. Nije lako izdržati sve to, nismo navikli, mučnina je sve veća, a konačno je stigao taksi.
Prosjak nam ne da da zatvorimo vrata, jedva uspevamo. Vozi, majstore...
Kurir sport
NE PROPUSTITE
