RATNI PILOT IZ DRUGOG SVETSKOG RATA OSVOJIO PRVO OLIMPIJSKO ZLATO U ISTORIJI SVOJE ZEMLJE! Iz borbenog aviona izašao na stazu, a na kraju postao lekar...
Tokom Drugog svetskog rata je leteo u borbenom avionu, a zatim je izašao na olimpijsku stazu i osvajio istorijsku zlatnu medalju, pa je na kraju postao lekar i diplomata... Zvuči kao scenario za holivudski film, ali upravo takav život je imao Artur Vint, legendarni atletičar iz Jamajke i jedan od najneobičnijih sportista ikada.
Vint, koji je preminuo 19. oktobra 1992. godine, nije bio samo vrhunski trkač, već je bio i pilot britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, osvajač četiri olimpijske medalje, lekar koji je pomagao stanovnicima ruralnih delova svoje zemlje i čovek koji je uspeo da predstavlja Jamajku i na međunarodnoj diplomatskoj sceni.
Put od talenta za atletiku do ratnog pilota
Artur Stenli Vint je rođen 25. maja 1920. godine u mestu Plouden na Jamajci. Još kao tinejdžer pokazao je izuzetan talenat za atletiku, a 1937. godine je proglašen najboljim mladim sportistom Jamajke. Već naredne godine je osvojio zlato u trci na 800 metara na Centralnoameričkim igrama u Panami.
Delovalo je tada da je pred njim velika sportska karijera, ali je Drugi svetski rat promenio njegove planove.
Godine 1942. se pridružio Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu Velike Britanije, zajedno sa dva rođena brata Lojdom i Daglasom. Obuku za vazduhoplovnu posadu prošao je u Kanadi, gde je, uprkos vojničkim obavezama, nastavio da se bavi atletikom i postavio kanadski rekord na 400 metara.
Tokom rata je leteo na borbenim avionima "spitfajer". Služio je u RAF-u do 1947. godine, kada je napustio vojsku u činu letačkog poručnika. Iza njega su ostale godine provedene u vojnoj službi, ali i iskustvo koje je teško uporediti sa bilo čim što je kasnije doživeo na sportskim borilištima.
U Londonu ispisao istoriju Jamajke
Nakon rata Vint je dobio stipendiju za studije medicine u bolnici „Sent Bartolomju“ u Londonu. Međutim, nije odustao od atletike. Već 1948. godine je dobio priliku da nastupi na Olimpijskim igrama u Londonu, gde je Jamajka prvi put učestvovala na najvećoj sportskoj smotri.
Upravo tamo se dogodio trenutak koji ga je zauvek upisao u istoriju svoje zemlje.
Vint je najpre osvojio srebrnu medalju u trci na 800 metara, iza Amerikanca Mela Vitfilda. A onda je stigla trka na 400 metara, u kojoj je Jamajčanin demonstrirao izuzetnu brzinu i pobedio rezultatom od 46,2 sekunde.
Bilo je to prvo olimpijsko zlato u istoriji Jamajke. Vint je postao nacionalni junak i pionir koji je otvorio vrata budućim generacijama jamajčanskih atletičara. Decenijama kasnije, tu tradiciju nastavila su i velika imena poput Juseina Bolta, ali Vintovo mesto u istoriji ostaće posebno.
Njegov nastup na tim Igrama mogao je da bude još impresivniji. Jamajka je imala velike ambicije i u štafeti 4 × 400 metara, ali je Vint tokom finala doživeo povredu mišića i nije uspeo da završi trku.
Još jedno zlato, pa kraj atletske karijere
Četiri godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952, Vint je ponovo pokazao da pripada samom vrhu svetske atletike.
Ponovo je osvojio srebro na 800 metara, a zatim je bio deo jamajčanske štafete 4 × 400 metara koja je osvojila zlato uz tadašnji svetski rekord od 3:03,9 minuta. Jamajka je tako dobila još jednog olimpijskog šampiona, a Vint je svoju kolekciju medalja dodatno obogatio.
Kada se podvuče crta, na Olimpijskim igrama je osvojio dve zlatne i dve srebrne medalje. Njegovi rezultati bili su izuzetni, ali je ono što je usledilo možda još neobičnije od svega što je postigao na stazi.
Vint je poslednju trku istrčao 1953. godine na kultnom stadionu Vembli. U isto vreme završavao je medicinsku praksu i studije, pa je ubrzo mogao da započne potpuno novo poglavlje života.
Od olimpijskog šampiona do lekara
Godine 1954. britanska kraljica Elizabeta II odlikovala ga je ordenom MBE za doprinos društvu. Već naredne godine Vint se vratio na Jamajku, gde je počeo da radi kao lekar.
Njegov izbor pokazao je da nije želeo da ostane upamćen samo po medaljama i sportskim rekordima. Posvetio se medicini i pomagao ljudima kojima je zdravstvena zaštita bila teško dostupna. U oblasti Hanover godinama je bio jedini stalno prisutni lekar, a kasnije je radio i kao hirurg u bolnicama na Jamajci.
Tako je čovek koji je nekada predstavljao svoju zemlju na najvećim sportskim takmičenjima postao važan deo zdravstvenog sistema svoje domovine.
Ulazak u diplomatiju
Vint se nije zaustavio ni na medicini. Godine 1974. imenovan je za visokog komesara Jamajke u Velikoj Britaniji, što je jedna od najvažnijih diplomatskih funkcija koju je mogao da dobije predstavnik te zemlje u Londonu.
Tokom diplomatske karijere predstavljao je Jamajku i u Švedskoj i Danskoj. Na taj način njegova životna priča dobila je još jedan neočekivan obrt: od atletskog šampiona i ratnog pilota stigao je do medicine i međunarodnih odnosa.
Za sportske uspehe i doprinos zajednici dobio je brojna priznanja, a njegovo ime ušlo je u sportske kuće slavnih na Jamajci i u međunarodnim atletskim organizacijama.
Čovek čiji je život bio veći od sporta
Artur Vint preminuo je 19. oktobra 1992. godine, u 72. godini. Iza sebe je ostavio nasleđe koje se ne može svesti samo na olimpijske medalje.
Bio je čovek koji je u mladosti pokazao da može da bude najbolji na atletskoj stazi, zatim služio kao pilot tokom Drugog svetskog rata, postao prvi jamajčanski olimpijski šampion, završio medicinu i pomagao ljudima kojima je pomoć bila najpotrebnija, a potom predstavljao svoju zemlju u diplomatiji.
Njegova priča deluje neverovatno, ali je istinita. Od kokpita borbenog aviona, preko olimpijskog postolja, pa sve do lekarske ordinacije i diplomatskih kancelarija...
Artur Vint je dokazao da život jednog sportiste može da bude mnogo više od rezultata i medalja.
Bonus video: