Ako govorimo o ljubavi i sportu, bolje sagovornike od strelkinje Ivane Anđušić Maksimović i košarkaša Danila Anđušića teško da možemo naći.Kurir je s mladim bračnim parom u prazničnoj atmosferi proćaskao o njihovim planovima za 2016. godinu, kao i o uspomenama iz 2015.Kako biste ocenili 2015?IVANA: Jedna od uspešnijih godina u mojoj karijeri. Evropsko zlato je kao kruna mukotrpne godine. Naravno i kvota za Rio, što je bio jedan od većih ciljeva ove sezone. Ulazim u 2016, spremam se natenane za Olimpijske igre, koje će doći dok trepnemo.
DANILO: Iza mene je veoma dobra godina, bio sam u Bilbaou, završili smo sezonu na veoma dobroj četvrtoj poziciji pored svih evroligaških ekipa. Igrali smo odličnu košarku i malo sreće nam je falilo da napravimo bolji rezultat. Zadovoljan sam, ali može bolje i verujem da će u novoj godini i biti.IVANA I DANILO: Najbolja godina u privatnom životu u svakom smislu. Bilo je teško održati vezu na daljinu, trudili smo se da slobodno vreme provodimo zajedno, što smo na kraju i uspeli. Jun, najlepši mesec godine, kada smo imali venčanje... Ova godina je stvarno bila najlepša za nas. Bez premca, sigurno.Kakva su očekivanja od 2016?IVANA: Naravno, zlato u Riju. To je cilj na koji pucam i zbog čega radim. Biće teško, mnogo takmičenja, putovanja, priprema... Ali kada znate za šta se trudite, bude vam lakše. Ako na kraju to i ispunite, onda je to pun pogodak.DANILO: Da se vratim negde u Evropu, da potpišem za neki dobar klub. A za kasnije ćemo videti.IVANA I DANILO: Želimo da se zajedno nađemo u Riju i da tamo osvojimo sve što možemo da osvojimo. Naravno, i da napravimo bebu, ali posle Rija. To je prioritet zasad, a posle dolaze ostale stvari.Šta ste poželeli od Deda Mraza?IVANA: Ništa. Nekako je do ove godine uvek bilo nešto što može da se kupi, a sada mi sve više znači to što smo zajedno, što smo zdravi. Znam da zvuči kao kliše, ali to je najbitnije.DANILO: Isto je i kod mene, da bude zdravlja... (Ivana se ubacuje i kaže da je od nje tražio „plejstejšn četiri“). A to je novogodišnja želja za poklon od žene, a od Deda Mraza želim neke najvažnije stvari. Velika želja mi je da se Partizan vrati na staze na kojima je bio bez obzira na to da li sam u klubu ili ne.IVANA I DANILO: Ovo je naša prva bračna Nova godina, igrom slučaja provodimo je u Beogradu, u našem gradu, i samim tim što ćemo biti s porodicom i najbližim prijateljima to će za mene biti najlepši poklon.Šta biste poželeli Srbiji u 2016?IVANA: Srbiji treba toliko toga da ne znam odakle da počnem. Volela bih da ljudi budu svesniji sebe i svog okruženja. Više humanosti, ljubaznosti i da u avgustu budu kraj malih ekrana, da nas bodre svim silama i šalju pozitivnu energiju.DANILO: Ivana je sad sve rekla... Želja je naravno da svima bude bolje, da ljudi počnu da razmišljaju malo drugačije. Naravno, da se radujemo brojnim medaljama i da Srbija obori rekord po broju odličja na Olimpijskim igrama.Uz koju pesmu je najlepše dočekati Novu godinu?IVANA: Prethodnih godina smo bili u Madridu, pa je bio neki američki pop ili španska muzika. Sada smo u Beogradu, pa biram nešto domaće. Recimo, „Crno vino“ od Tozovca mi je jedna od najdražih. Volim uz nju da se popnem i na sto, pa se lepo proveselim.DANILO: Doček uz naše drugove Mišu Lagunu i Radu Manojlović. Najlepše je uz pesmu, na primer „Božanstvena ženo“.Imate li neki prvojanuarski ritual, možda Hor bečkih dečaka, ski-skokovi, Ulica otvorenog srca...IVANA: Uh, uvek mi je bila želja da prošetam Ulicom otvorenog srca. Ove godine ćemo sigurno prošetati. Volim kada padne sneg za Novu godinu.DANILO: Uvek me to asocira na detinjstvo i gledanje filmskog maratona, sedenje kod kuće u toploj atmosferi u kojoj svi uživamo. Naravno, i ski-skokovi, baš sam ih pratio kad sam bio mali.Da li će se na trpezi naći sarma, ruska salata i kolači, ili planirate nešto drugo? I ko će spremati?IVANA: Mislim da će baš to biti na stolu za praznike. Pokušavam da učim od mame i svekrve, pa bude i neki novi specijalitet. Kuvaću, što da ne?!DANILO: Ja neću kuvati (smeh). Iako volim nekada nešto da spremim, te komplikovanije stvari ne bih. Možda da seckam povrće za rusku salatu, ali bih više voleo da pomažem oko čokolade i kolača. Onako, pre nego što treba da se operu šerpe. To mi je zanimljivije.
Prvo ćerka, pa sin sportski par jedinstven u planovima ŽELIMO MNOGO DECE!Pomenuli ste bebu. Da li ste se već dogovorili za ime?- Pričali smo o tome nekoliko puta. Umem da ga pozovem i kažem: tajo, ćerka će nam se zvati tako i tako, samo da znaš - kaže Ivana, a Danilo dobacuje:- Uglavnom se ja ništa ne pitam - te izaziva salvu smeha, a Ivana nastavlja:- Nije tajna, uvek nešto novo pada na pamet. Samo još nismo odlučili.Odgovor nastavlja Danilo:- Imamo mnogo ideja, često razmišljamo o tome. Neće biti lako odlučiti se za neko.Iz odgovora shvatamo da „tipujete“ na ćerku?- Da, volela bih da prvo bude devojčica. U našim porodicama ima mnogo sinova, pa mislim da bi jedna devojčica sve osvežila i verujem da se svi nadaju tome. Želimo mnogo dece, pa će biti prilike i za jedno i za drugo - kaže Ivana, a Danilo se nadovezuje:- Ne bih se ni ja bunio da bude ćerka, ali šta god da bude, biću najsrećniji.
Pripreme za medaljuS BRAZILSKOM FRIZUROM PO OLIMPIJSKO ZLATOIvana Anđušić Maksimović polako pravi sliku pobedničkog postolja na Olimpijskim igrama u glavi, pa nas je zanimalo hoće li biti neke koreografije.- Ništa konkretno još nisam smislila, ali znam da će biti neka nova frizura, stajling u duhu Brazila. Smislićemo nešto - istakla je Ivana.
