Iako toga nismo svesni, ciklus priprema za naredne Igre u Japanu već je započeo. Slavlje je iza nas, a ispred su novi izazovi. Možda sada deluje normalno da smo u vaterpolu osvojili sve što nam i pripada, ali veliki uspesi su posledica dugogodišnjeg procesa i rada u svim kategorijama.Nakon svake smene generacija u javnosti se postavljalo pitanje imamo li dostojne naslednike. Na sreću, praksa je potvrdila da su oni prevazišli prethodnike, legendarne učitelje. Pominjem sreću, iako uspesi vaterpolo reprezentacije nemaju mnogo veze s njom. Recept za uspeh ispisan je te 2009. godine i premijerom nekih novih klinaca, koji su osvojili svetsko zlato. Reč je o generaciji čiji je zenit i potvrđen nedavno u Riju. Potekli sa tri različite strane, ujedinjeni su u želji da u reprezentaciji potvrde vrednost i dožive najlepše profesionalne trenutke.Ukoliko želimo da naredne četiri godine budu uspešne kao i prethodni period, potrebno je podržati Dejana Savića, čiji je rad u Crvenoj zvezdi, uz Vladu Vujasinovića u Partizanu, omogućio da na vratima reprezentacije sada imamo braću Rašović i Ubovića.Ovakav sistem rada preneli su i u reprezentativne selekcije, što je, osim igračkog kadra, na veći nivo podiglo i samu struku. Zahvaljujući ovom modelu, već sada imamo Jakšića i Ranđelovića kao stubove odbrane u reprezentaciji, a bilo bi dobro da iz Kragujevca, pod palicom Vasovića i Stevanovića, dobijemo kandidate koji će se nametnuti u narednom periodu. Takođe, za snagu srpskog vaterpola bilo bi veoma značajno da se uključe i regionalni centri, poput Novog Sada, Šapca...Pravi je trenutak da shvatimo da asovi stvaraju asove, i da je sada idealan trenutak da započnemo novi pobednički ciklus, za koji će biti potrebna podrška mladim talentima i pozitivna selekcija u struci, što će stvoriti buduće šampione.Nikola Rađen, vaterpolista / Wind Sport
