Pored toga što je bio profesor poznat je po tome što je osnivač rukometa kao novog sporta u ovoj opštini.
Miroljub Vulić, hroničar iz Žitorađe u monografiji "50 godina rukometa u Žitorađi" o Banetu piše sledeće.
"Kao osnivač i vođa tima bio je uvek najbolji i ugled saigračima. Fizički je bio snažan, jak i visok. Rođeni rukometaš. Iskustvom stečenim kao učitelj i student, igrajući rukomet briljirao je sa loptom, koja je u njegovim rukama izgledala kao pomorandža. Igrao je gotovo na svim pozicijama samo je izbegavao da bude golman zato što je bio viši od stativa za rukomet. Često je bio u isto vreme igrač, trener i kapiten ekipe."
Na prvom Svetskom prvenstvu u velikom rukometu održanom 1955. godine u zapadnoj Nemačkoj Blagoje Marković je bio član reprezentacije SFR Jugoslavije. Pored ovoga, Marković je nosilac majske nagrade za sport, a takođe zastupljen je i u Sportskoj enciklopediji. Blagoje Marković je bio član SOFK-a i njegov predsednik u Žitorađi.
Važi za jednog od pokretača sporta u opštini, jer je uspeo da sa minimumom uslova za rad i sa jednom rukometnom loptom okuplja oko sebe mlade i bivše učenike. Inače, Marković je u jednom trenutku trebao da obuče dres Železničara iz Niša, ali nažalost to se nikada nije desilo.
Takođe, Bane Marković je bio i odličan fudbaler, a u igri ga je odlikovao snažan udarac glavom. Jedno vreme je bio i kapiten fudbalskog kluba. Postoji podatak da je u jednom meču u Prokuplju, protiv FK Topličanin-a postigao gol glavom sa velike udaljenosti, gotovo sa centra igrališta. Često se dešavalo da igra za oba tima istog dana, zračio je pozitivnom energijom i pobedničkim duhom. Mnogi Banetovi savremenici kažu da je bilo zadovoljstvo igrati sa njim.
Umro je u 44-oj godini, i sahranjen je u rodnoj Toponici. A njegovi naslednici su nastavili očevim stopama i posvetili se rukometu. Najpoznatiji svakako je prof. dr Saša Marković, profesor na katedri za rukomet na FSFV-u U Nišu. U svojoj igračkoj karijeri branio je boje rodne Žitorađe, Topličanina i Obilića iz Prištine, a kao trener vodio je ekipu Planinke, Železničara, Jastrebca i Rk Žitorađa.
Takođe, bio je predsednik selektorskog tima RSSCG 2006. godine, u sezoni 2013/14 obavljao je funkciju savetnika selektora muške reprezentacije Srbije, a od 2005. godine je selektor univerzitetske reprezentacije Srbije.
Drugi od Markovića je Banetov stariji sin Bratislav, koji je gene i ljubav prema rukometu nasledio od svog oca i ovim sportom se bavio punih 14 godina. Bio je izuzetno dobar u odbrambenim zadacima i jako dobar u kontrama, trenirao jedno vreme u niškoj Želji, ali da u rukometu ostavi dublji trag omela ga je ozbiljna povreda.
Pored sinova, i unuci Blagoja Markovića su krenuli njegovim stopama, unuka Kristina je jedna od najboljih rukometašica u Srbiji, a kroz karijeru branila je boje Crvene zvezde, Topličanina, Jagodine, Naise, Radničkog iz Kragujevca, a trenutno igra u Žitorađi, gde svojim iskustvom doprinosi kvalitetu igre Žitorađanki. Inače, popularna "Kića" je pri kraju doktorskih studija na FSFV u Nišu, i na korak od toga da Markovići dobiju još jednog doktora rukometa.
Najmlađi u ovoj porodici rukometaša je svakako Blagoje Marković, koji možda ima najveći teret na svojim plećima jer nosi ime svoga dede, i najveće breme odgovornosti da dostigne njegove uspehe. Blagoje je trenutno član Rk Žitorađa, a pred njim je svetla budućnost.
Jedno je sigurno, Markovići iz Žitorađe su predodređeni za rukomet, jer im je to u genima. A sve to ne bi bilo moguće bez osnivača ovog sporta u Žitorađi, Blagoja Baneta Markovića.
Zahvaljujemo se porodici Marković na ustupljenim fotografijama.
Korišćena literatura: "50 godina rukometa u Žitorađi" Miroljub Vulić, 2015, "KD Rade Drainac" Prokuplje.
Nemanja Tonić Foto: Privatna porodična arhiva
