Čovek koji jednostavno ume da napravi šampiona ili, da budemo precizniji, da pomogne rođenom šampionu da to i postane. Trener Ivane Španović i čovek koji je asistirao Strahinji Jovančeviću pri osvajanju prve medalje u karijeri - Goran Obradović...
- Četka - kaže iskusni stručnjak:
- To mi je nadimak.
Da li zato što pomažeš skakačima da počiste konkurenciju? - Ha-ha-ha... To mi je nadimak iz osnovne škole i on je ostao, ali su ove nove generacije to skratile i više nije Četka, nego je Čele.
Koliko se ti kao trener isprazniš na velikim takmičenjima? - Auuuuu... Mnogo! Imam kutijicu s lekovima, malo ljudi to zna, ali, eto, da ti kažem. Moram dobro da se pripremim za veliko takmičenje, da zaštitim sebe i svoj organizam. Emocije su izuzetno jake jer ovo je moja najveća ljubav u životu. Od 11 godine sam u atletici. U Glazgovu je bilo specifično što sam nekoliko sati pre Ivaninog finala bio sa Strahinjom, i to je bilo izuzetno emotivno pražnjenje. Imao sam malo vremena da se dopunim i budem spreman da odgovorim na sve izazove kad je Ivana u pitanju.
Ko te više ispraznio, Ivana ili Strahinja? - Kod mene je stres bio veći kad je Ivana skakala. Kod nje nije, ja to znam... Želeo sam da već u prvom skoku reši pitanje pobednika, ali nije se tako desilo i onda je ulazila iz greške u grešku. Onda je u petoj seriji uspela da se konsoliduje maksimalno i da proizvede ono što treba i ono što je za nju prosto i jednostavno, ali ne baš uvek, i da skoči gotovo sedam metara i osvoji treću istorijsku medalju.
Strahinja me podsetio na Ivanu iz Moskve 2013.
Pomagao si Strahinji da napravi čudo, kako si ti to doživeo? - Prvo i osnovno, mi smo jako dobri porodični prijatelji, iz Berana smo u Crnoj Gori. Poslednjih pet-šest meseci intenzivno sarađujem sa Strahinjinim ocem i trenerom, tako da naš odnos na EP nije bio slučajan. Ono što nam je priredio podsetilo me je na 2013. godinu i Moskvu, kada je Ivana iznenadila sve i uzela svoju prvu, isto bronzanu medalju. Da li tom paralelom najavljuješ Strahinjinu veliku karijeru? - Ako dođeš kao autsajder kao Strahinja i prebrodiš kvalifikacije potpuno nepoznat i onda u finalu uspeš da skočiš preko osam metara, doletiš do nacionalnog rekorda i osvojiš medalju, to govori da si izuzetno dobar takmičar. Od njega stvarno možemo očekivati dobre rezultate.
Sedam metara je dve svetlosne godine daleko
Koliko bi ti vremena bilo potrebno da mene naučiš da preskočim sedam metara? - To je jedno dve svetlosne godine daleko. A neko vižljasto dete da pokupimo na ulici? - Hmmm, dobro pitanje... Sedam metara je granica koja deli vrhunske od top skakača, to je medalja sigurno na najvećim takmičenjima. Imamo u Novom Sadu devojčicu (Milica Gardašević. prim. aut.) koja je skakala na EP, koja je bila evropska prvakinja i koja trenira kod mog bivšeg skakača udalj Marka Milinkova, a koja pokazuje potencijal da bi mogla da se približi granici od sedam metara.
kurir.rs / Gojko Filipović
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
