Čovek časti i ponosa, iskreni rodoljub, 30-godišnji as magičnog četverougla, sa skorom od 25 pobeda (od toga 11 nokautom) bez ijednog poraza, Marko Nikolić titulu šampiona Mediterana WBC braniće na Vidovdan.
Iako je poslednja tri meseca proveo radeći u ringu više i jače nego ikada u dosadašnjoj karijeri uz koju ide prefisk „bravurozna“, bokser posebnog kova, naš Marko morao je kao i mahom svi sportisti planete i svi sportisti Srbije da okači sportsko oružje o klin i čeka ulazak u mirnu luku, da sačeka da se pošast koja je zahvatila planetu korona virusom stiša i završi.
„Da, na žalost meč za koji sam se spremao od početka januara i koji je bio zakazan za 20. mart u Obrenovcu gde sam trebao da branim šampionski pojas otkazan je zbog svima nama znanih razloga. Poslednji dani su bili jako iscrpljujući, jer pored izuzetno jakih treninga konstantno sam bio pod tenzijom i utiskom svega što se događa u vezi pandemije korona virusa, svi smo se našli u nedoumici šta je to što nam se dešava. Prvi težak udarac koji sam doživeo je bio taj što sam saznao da ću se boriti u praznoj hali, bez publike, a onda doživiš novu situaciju koja ti izmakne tlo pod nogama, doživiš klasičan nokaut rečenicom „meč je otkazan“. Kad se probudiš iz „kome“ i razbistriš sliku pred očima shvatiš da to nije najgore. Jednostavno shvatiš važan je život, važni su životi ljudi, a sporta će biti, kao što je bilo i pre, doći će neki novi dan, nova bitka, nova šansa da se pokažeš na tom svom bojnom polju i ništa manjkati neće. Već sama činjenica da je novi tremin za odbranu titule 28. jun, Vidovdan, govori mi da je to tako trebalo da bude, da je to pravo vreme koje čeka na mene i moj boj. „Dan svetlosti“ moram da pretvorim u šampionsku svetlost, za moju porodicu, za otadžbinu Srbiju“ – ističe Nikolić.
Znakovi pored puta postoje, verovali mi ili ne, i ukoliko ih mi ne prepoznamo oni će nas sigurno. Čekaju i verbaju, a zatim odigraju svoju rolu. Marka je dugo mimoilazio trenutak kada će sav njegov talenat, hrabrost, istrajnost i umeće izaći na površinu. Iako iza sebe na profi sceni, u svojoj poluteškoj kategoriji (do 79 kg) ima 25 pobeda i nijedan poraz, u amaterskoj konkurenciji preko 110 trijumfa, titulu šampiona Mediterana WBC njegov san je da stekne uslov da u što skorije vreme se bori za jednu od evropskih titula, što bi bila potpuna potvrda svih njegovih kvaliteta i snova. Trenutno se nalazi na 156. mestu na Svetskoj rang listi od 1102 boksera, njegov najbolji rang bio je 99. pozicija na planeti. O Markovoj karijeri brinu njegov trener i menadžer Luka Popović i kondicioni trener Stevan Jovanović.
„Boksom se bavim od svoje 15. godine. Za to vreme postao sam kadetski, juniorski i četiri puta seniorski državni prvak. Pet godina bio sam stalni reprezentativac Srbije, učestvovao na raznim međunarodnim turnirima, svetskim i evropskim prvenstvima i dva puta na kvalifikacionim turnirima za Olimpijske igre, gde mi je korak nedostajao da bude predstavnik, posle više godina, svoje zemlje na Olimpijskim igrama. Da, nekako izmicao mi je taj završni udarac u nekim trenucima zbog nedostatka sreće u nekim zbog okolnosti koje su me kočile i onemogućavale da raširim svoja krila u potpunosti. Svestan sam svega i toga da još nisam rekao sve što imam u ringu, da mogu do velikih pobeda. Ušao sam u jednu zrelu fazu karijere kada je vreme da se realizuje sve ono što do sada nije, neka nova era za mene krene baš od Vidovdana“ – zaključio je Nikolić.
Najbolji bokser Srbije je otac dva sina, ekonomista i vatrogasac. Svoj posao nikada nije napuštao. Od 2011. pripadnik je Vatrogasne brigade u bataljonu Voždovac u IX smeni, gde ima svestranu podršku kolega i načelnika Radeta Miloševića. Na svakom koraku se trudi da u pravom svetlu, ponosno predstavi svoju vatrogasnu jedinicu, gde na mečevima svečano izlazi u ring prolazeći kroz postrojeni kordon svojih kolega vatrogasaca. Marko je poznat i kao veliki humanitarac, nebrojano puta organizovao je humanitarne akcije za pomoć bolesnoj deci.
Širokogrudan, džentlmen, heroj i čovek velikog srca, Marko Nikolić vraća veru u boks kao plemenitu veštinu.
