Olimpijske igre u Tokiju, održane sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije koronavirusa, svečano su zatvorene, a olimpijski plamen ponovo će zasijati za tri godine u Parizu.
Zastavu Srbije na zatvaranju nosila je osvajačica zlatne medalje, karatistkinja Jovana Preković.
Poslednjeg dana takmičenja, vaterpolisti Srbije pobedili su Grčku 13:10 u finalu i tako osvojili još jednu zlatnu medalju. Odbranili su zlato sa Igara u Rio de Žaneiru 2016. godine.
O velikim uspesima u Tokiju u "Usijanju dana" govorili su zlatni vaterpolisti Đorđe Lazić, Nikola Dedović i Strahinja Rašović.
Na pitanje da li su umorni, Rašović:
"Spavali smo malo u avionu".
Nadovezao se Dedović:
"Putovali smo 12 sati do Istanbula, pa onda dovde. Malo smo spavali".
RAŠOVIĆ: "Meni se iz momenta u momenat emocije pojačavaju, jer postajem sve svesniji supeha".
DEDOVIĆ: "Tek ćemo shvatiti težinu medalje"
LAZIĆ: "Slažem se da još nismo svesni i da će sreća biti sve veća".
RAŠOVIĆ: "Ako smo dobro obavešteni, ova medalja je teška pola kile".
Sva trojica su se složila da ovaj uspeh ima dodatnu težinu jer su se na Igrama u Tokiju sedmorica igrača oprostila od reprezentacije.
LAZIĆ: Bila nam je čast da igramo u najboljoj ekipi.
O pesmi "A sad adio" na aerodromu, Rašović je rekao:
"Stefan je to krenuo spontano, a ostalo su bile emocije".
LAZIĆ: Jako je emotivan trenutak bio kada smo videli svoje najbliže na aerodromu.
O selektoru Saviću...
RAŠOVIĆ: Lepo je rekao da nema šta da kaže. I mi smo se tamo i emotivno istrošili. Stvarno su reči suvišne.
O izjavi Filipovića koji je rekao posle "maltretiranja":
DEDOVIĆ: Fića je mislio na pripreme, a psihološka priprema je podjednako važna kao i fizička.
LAZIĆ: Zajedništvo! Ovo je ekipa koja ne odustaje ni kada gubi pet razlike. Imali smo tri gola zaostatka protiv Španije, ali smo i tada verovali u sebe i u pobedu.
O Savićevom "Nemoj da me nervirate" na tajm-autu:
LAZIĆ: Uspeo je Deki (Savić) da nam da potrebnu dozu samopouzdanja i koncentacije da nam podigne nivo igre. Tom rečenicom je uspeo da nas digne.
O sedmorici odlazećih:
DEDOVIĆ: Ostavili su neizbrisiv trag u svetskom vaterpolu. Svako ko je ikada igrao sa njima u ekipi, zna o čemu se radi. Na nama je da probamo da nastavimo njihovim stopama.
RAŠOVIĆ: Pitanje je kako će sve to da izgleda bez njih. Oni su vanserijski i u bazenu i van njega. Verujemo da ćemo svi zajedno, kao što su nas stariji učili, uspeti da se skupimo u skladnu celinu i ponovo nađemo put do medalje.
O počecima...
RAŠOVIĆ: Počeo sam da treniram vaterpolo sa devet godina. Niko nije ovo forsirao, ovo ispalo slučajno - voljom, željom i radom.
DEDOVIĆ: Straja (Rašović) i ja smo generacija, poznajemo se od desete godine. Ja sam počeo da treniram zato što je trenirao moj stariji brat.
LAZIĆ: Ja sam malo mlađi, a počeo sam, takođe spontano, sa sedam godina.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
