Najbolja srpska atletičarka u istoriji Ivana Vuleta, koja je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti u skoku udalj, oduvek je verovala u sebe. Podršku je imala i od porodice, pre svega majke Vesne čijim je stopama krenula.
- Oduvek me je privlačilo nadmetanje sa drugom decom. Kao velikog individualca, zanimao me je jedino sport gde je sve moralo da zavisi isključivo od mene i jedino sam atletiku uspevala mirno da pratim pored televizora. Mamine medalje nisu me interesovale toliko koliko opklada između nas dve da ću joj srušiti lični rekord. Nedugo zatim dobila sam opkladu i prvi mobilni telefon! Bilo mi je samo trinaest godina - opisala nam je Ivana u zajedničkoj ispovesti sa majkom pre tačno 11 godina.
Tada je samo verovala u sebe, ali dovoljo da danas bude na mestu gde jeste. Od majke je nasledila i mnogo karakternih osobina, ali i takmičarski duh kojim je hrabro krčila put svetke slave, možda baš one koju Vesna pre tačno četiri decenije kao jugoslovenska rekorderka u sprintu nije uspela da ostvari.
A baš tada, kada je zbog porodične tragedije bila prinuđena da na svoju atletsku karijeru stavi tačku, Vesna nije ni slutila da će jednog dana njena naslednica nastaviti upravo tamo gde je ona stala. I osvojiti zlato na Svertskom prvenstvu.
- Moja mama je igrala ženski fudbal, ali i rukomet, što je Ivana od nje nasledila. S druge strane, moja ljubav je bila disciplina skok udalj, ali ipak sam se takmičila kao sprinterka i sa sedamnaest godina postala prvakinja one stare Jugoslavije u kojoj je konkurencija bila žestoka. Nazivali su me talentom koji obećava, ali uspeh nije potrajao - otkrila je tada Vesna i nastavila:
- Moja majka je iznenada umrla od izliva krvi na mozak i ceo život mi se u trenutku preokrenuo. Inače, pored oca alkoholičara imala sam katastrofalno detinjstvo u kojem sam trenutke spokoja doživljavala jedino kada sam bila na takmičenju ili pripremama. Posle majčine smrti otac me je isterao iz stana, a zahvaljujući tetki, maminoj sestri, završila sam srednju školu i imala sreću da već sa devetnaest godina dobijem posao i zaposlim se kao trgovac. Zato sada kažem da je Ivana samo nastavila tamo gde sam ja stala, a i dan-danas kad ona trči, ja ne mogu da sedim: adrenalin mi skoči, vičem i dobacujem sa tribina... Ako je na stadionu tišina, ona se posle ljuti – s ponosom je opisala Vesna koja je snažno osećala da će Ivana uspeti.
- Nekad mi se čini da je život ispričao neobičnu priču o tome kako je Ivana produžila moju sportsku karijeru tamo gde se ona prekinula i nastavila neku svoju, bajkovitu, priču kojoj se ne nazire kraj - vizionarski je poručila tada verujući svim srcem u svoju naslednicu.
Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
