NEPROBOJNI RUSKI ZID: Jači od S-400, dovodio je do ludila napadače! Nije išao kući bez medalje! Zabranjen mu bio odlazak u Ameriku

Kažu da čak i sistem S-400 nije savršen i da pokazuje slabosti.

Zvali su ga “ruski zid”. Bio je i ostao golman kakvog hokej nije nikada imao i teško da će skoro imati. Njegova samouverenost i neustrašivost, plus sigurnost kojom je zračio na ledu do ludila je dovodila protivničke napadače.

Najpoznatiji golman Sovjetskog saveza osvojio je čak 22 zlata na najvećim takmičenjima, šest srebra i dve bronze.

U bogatoj riznici su tri zlata sa Olimpijskih igara, i to u Saporou, Insbruku i Sarajevu (1972, 1976, 1984), kao i srebro 1980 iz Lejk Plesida.

Desetostruki je prvak sveta (1970, 1971, 1973, 1974, 1975, 1978, 1979, 1981, 1982, 1983), osvajač srebra 1972. i 1976.

Na prvenstvima Evrope je bio devetostruki šampion (1970, 1973, 1974, 1975, 1978, 1979, 1981, 1982, 1983), osvajač srebrne medalje na Evropskom prvenstvu 1971, 1972. i 1976., bronzani sa Evropskog prvenstva 1977.

Za 'Zbornaju komandu' branio je od 1969. do 1984. godine.

Karijeru je završio na neobičan način, sovjetske vlasti nisu ga puštale u NHL (Američka profesionalna liga), sa selektorom Tihonovim nije bio 'u ljubavi' pa je sa 32 godine, na vrhuncu karijere, odlučio da prestane.

Dete profesorke fizičkog i profesora književnosti povuklo je sklonost ka sportu od majke. Sa bratom je trenirao plivanje ali je sa 11 godina odlučio da ode na hokej, počeo da trenira sa klincima CSKA a legenda kaže da je rano dobio priliku da brani jer niko nije hteo da stane na gol.

U karijeri je osvojo sve ali veliku želju da se oproba u NHL ligi nije ispunio. Stigao je u Čikago Blekhokse 1990. godine kao trener golmana, radio sa velikanima kakvi su Ed Belfur, Dominik Hašek, Žoselin Tibo.

Koliki je majstor igre bio dobro pokazuju brojna priznanja koja je dobio u Sovjetskom Savezu, to što je član hokejaške Kuće slavnih od 1989. godine, još bolje činjenica da ga je Međunarodna hokejaška federacija uvrstila u Tim veka, ali postoji i veće priznanje.

Godinama i decenijama je najpopularniji broj dresa najboljim golmanima bio 20, prosto, nosio ga je Tretjak.

Velika čast Tretjakovu ukazana je 2006. godine kada je izabran za predsednika Hokejaškog saveza Rusije. Mnogi se sećaju i spektakularnog otvaranja ZOI u Sočiju 2014. Slavni hokejaš je 7. februara u društvu legendarne klizačice Irine Rodnjine upalio olimpijski plamen na stadionu u Sočiju. Prenos ovog događaja gledalo je nekoliko milijardi ljudi, a fotografije dve legende ruskog sporta krasile su posle toga mnoge naslovne strane novina i časopisa širom sveta.

Od 2016. godine Tretjak je bio poslanik Državne dume sedmog saziva u stranci Vladimira Putina.

Proslavljeni hokejaški as i njegova supruga danas žive u selu Zagorjanski u Moskovskoj oblasti. Vladislav deo slobodnog vremena posvećuje pisanju knjiga o sportu. U svojim delima deli iskustva igranja hokeja, govori o trenerima i rivalima i daje savete početnicima u hokeju. Dobitnik je i 17 društvenih priznanja od kojih su najvrednija: Orden “Zaslužni majstor sporta SSSR” (1970), Orden Lenjina (1978) i Orden “Zasluga pred otadžbinom” iz 2012. godine.

Tretjak je jedan od četvorice Rusa koji su izabrani u najblju hokejašku šestorku svih vremena. Pored njega, tu su Vjačeslav Fetisov, Valerij Harlamov i Sergej Makarov. Tu je čuveni Kanađanin Vejn Grecki, kao i Borje Salming iz Švedske.

Kurir sport