Jedan napad na prečku je ovog Francuza delio od toga da ponovi uspeh ostvaren pre četiri godine kada se, zasluženo, okitio zlatom. Spremao se na svoj finalni skok, pokušavao da skupi koncentraciju i snagu za podvig kom se 99,9 odsto ljudi na svetu nikad neće približiti. A onda je dobio šamar!
Publika u Riju se, poput razularene mase koja se sprema da linčuje, obrušila na njega svom silinom - urlali su i vrištali nekontrolisano, kao da im je baš taj čovek kriv za sve na svetu. A kriv im je samo za jedno - Lavijenijev najveći rival i u tom trenutku pretendent na zlatnu medalju bio je Tiago Braz da Silva.
Pogađate, Brazilac.
Reno je pogledao u masu, pokazao im palac na dole, zaleteo se i oborio prečku. Tiago Braz da Silva postao je novi olimpijski šampion.
"Mislim da se baš ovako nekako osećao Džesi Ovens 1936. godine, Afroamerikanac koji je te godine, u nacističkom Berlinu, osvojio četiri zlata, naočigled rasističkog režima koji je prezirao sve što ovaj predstavlja", izjavio je vidno potreseni Lavijeni nakon takmičenja.
Prepoznajući oštrinu ovih reči, ubrzo ih je povukao i izvinio se brazilskoj publici, ali gorak ukus je ostao. A onda se i pogoršao.
Dan kasnije, kad je stao na srebrno postolje, začuli su se isti zvižduci. Ista razularena masa spremna da žrtvuje šampiona i čoveka, samo zato što nije njihov. Dok je stadionom odjekivala himna Brazila, Lavijeniju su tekle suze.
I džaba što su ga posle tešili i Sergej Bubka i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah, koji je javno osudio ovakvo ponašanje publike. Džaba što su mu ljudi širom sveta na društvenim mrežama pružili podršku. Džaba što su svi "ne-Brazilci" koji su ga gledali na TV-u u tom trenutku poželeli da ga zagrle.
Reno Lavijeni tog dana jednostavno nije smeo da zaplače, jer na Olimpijskim igrama takva situacija nije smela da se desi. To nije sport, dragi Brazilci, to nije pobednički duh i zbog toga nam svima dugujete izvinjenje.
(24sata)
