Olimpijski komitet Srbije priredio je preksinoć u Riju proslavu povodom osvojenih medalja Tijane Bogdanović, Ivane Španović i kajakaša Milenka Zorića i Marka Tomićevića. Na plaži Baha, u baru „Aloha“, koji je pretvoren u srpski bar, glavne zvezde bili su, naravno, naši sportisti.Najzanimljivije je svakako bilo videti ponovo nasmejanu Ivanu, koja je isplakala okean suza nakon osvojene bronze.- Moj PR, moja nerođena sestra, pitala me je jesam li normalna što plačem kad smo uradili veliku stvar i da ne smem da zaboravim, a meni se to često desi, da treba da budemo zahvalni na svemu što imamo. To mi je dovoljno jako odzvo nilo u glavi da shvatim koliko je medalja značajna - objašnjava Ivana kako se vratila do prepoznatljivog osmeha.Španovićeva nam je rekla i zbog čega je bilo onoliko suza nakon skokova.- Ja sam se na stazi svaki put takmičila iz početka. Svaki skok bio je novo takmičenje i počela sam da plačem kad sam shvatila da više nemam taj jedan skok koji mi treba.Ipak, nema mesta za žaljenje ili bilo šta slično.
- Svi mi pišu da je onaj skok sa centimetrom prestupa bio mnogo dobar, ali nisam htela da ga gledam. Neću ni da razmišljam o tome jer ništa ne mogu da promenim. Samo saznanje da sam imala taj skok je meni dovoljan da znam da će doći na nekom sledećem takmičenju. Mi međusobno na najvećim takmičenjima vidimo ko je koliko spreman na zaletištu i mislim da sam ja bila mnogo uverljivija od ostalih. Htela sam da iskoristim to, ali me je sreća obišla kad mi je najviše trebala. Ne može kad hoćeš nego kad bude - rekla je bronzana olimpijska Srpkinja i zaključila:- Šmirglaćemo ovu bronzu do Tokija. Dok ne postane zlatna.
Trener mnogo značiGORANOVO STRPLJENJE JE BESKONAČNOIvana ističe da joj mnogo znači sjajna saradnja s trenerom Goranom Obradovićem.- Ono što mog trenera krasi je beskonačno strpljenje, a ja često hoću sve i odmah. Ali zato što mu apsolutno verujem, ne razmišljam da li je dobro ili ne. Radim kako mi kaže već šest godina, apsolutno se poznajemo. Poverenje je najbitnije. Kao što on kaže, ja sam uz njega postala bolja atletičarka, a on je uz mene postao bolji trener.
Posle medaljeSAMO SAM SE SRUČILA U KREVETNakon osvajanja bronze u Riju Ivana je još neko vreme provela na doping kontroli, a povratak u selo usledio je u kasnim noćnim satima.- Dok sam završila s kontrolom, vratila sam se u prazno selo. Svi su spavali u to vreme. Jednostavno, Goran i ja smo ostali sami, nema tu mnogo reči da pokušamo da se utešimo. Nema tu šta da se kaže, hteli smo da pustimo samo da to prođe. Dok smo stigli do smeštaja samo sam se istuširala, legla i onesvestila se - uz osmeh je rekla Ivana.
