OSVOJIO 13 TITULA NA VIMBLDONU, TEŠKO SE RAZBOLEO I UMRO U 44. GODINI: Najpotresnija priča velikog šampiona! Gubitak brata i presurovi kraj...
- Lori Doerti je osvojio pet uzastopnih titula u singlu na Vimbldonu i ukupno 13 trofeja na londonskoj travi, uz osam dubl titula sa bratom Reginaldom.
- Bio je olimpijski šampion u singlu i dublu u Parizu 1900, prvi neamerikanac koji je osvojio američko prvenstvo i neporažen u Dejvis kupu.
- Karijeru je prekinuo zbog zdravlja sa 31 godinom, a umro je 1919. u 43. godini, posle bolesti i službe u Prvom svetskom ratu.
Hju Lorens "Lori" Doerti bio je jedan od najvećih tenisera svog vremena, čovek koji je sa mlađim bratom Reginaldom napravio dinastiju kakva se retko viđala u sportu.
Osvojio je čak 13 titula na Vimbldonu kada se saberu njegovi uspesi u singlu i dublu, dva puta se popeo na olimpijski tron u Parizu, bio najbolji i na američkom prvenstvu, a onda je Prvi svetski rat potpuno promenio njegov život.
Lori Doerti rođen je 8. oktobra 1875. godine u Vimbldonu, mestu koje će kasnije zauvek ostati povezano sa njegovim imenom. Bio je mlađi brat Reginalda "Regija" Doertija, a njih dvojica su na prelazu iz 19. u 20. vek zajedno napravili ono što je u svetu tenisa izgledalo gotovo nestvarno.
Braća su obrazovanje stekla u Vestminsterskoj školi, a potom na Kembridžu, gde su obojica igrala tenis na visokom nivou. Lori je već kao junior pokazivao ogroman talenat, a vrlo brzo je postalo jasno da će njegovo ime zauzeti posebno mesto u istoriji Vimbldona.
Pet godina bez premca na Vimbldonu
Od 1902. do 1906. godine Lori Doerti bio je neprikosnoven u muškom singlu na Vimbldonu. Osvojio je pet uzastopnih titula, čime je napravio niz koji je i danas jedan od najimpresivnijih u istoriji turnira. Artur Gor, Frenk Rajsli i Norman Bruks pokušavali su da ga zaustave, ali je Doerti iz godine u godinu izlazio kao pobednik. Zvanični Vimbldon potvrđuje njegov niz od pet uzastopnih titula.
Ali tu se njegov učinak tek zagreva. Sa bratom Reginaldom osvojio je osam titula u muškom dublu na Vimbldonu, između 1897. i 1905. godine. To znači da je Lori na londonskoj travi osvojio ukupno 13 titula – pet u singlu i osam u dublu. Braća su u svom najboljem periodu bila toliko dominantna da su izgubila samo četiri od ogromnog broja mečeva koje su zajedno odigrali.
Njihova dominacija nije se završila u Engleskoj. Doerti i njegov brat osvojili su i po dva naslova u dublu na američkom prvenstvu, dok je Lori 1903. postao prvi igrač van Sjedinjenih Država koji je osvojio tadašnje američko nacionalno prvenstvo u singlu. Njegov učinak u Dejvis kupu bio je gotovo savršen - tokom karijere dobio je svih 12 mečeva koje je igrao, a sa Velikom Britanijom osvojio je takmičenje 1903, 1904, 1905. i 1906. godine.
Brat mu je bio rival samo na papiru
Posebno zanimljiva priča dogodila se na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine. Lori i Regi našli su se na suprotnim stranama žreba, a žreb je mogao da ih dovede do međusobnog susreta već u polufinalu.
Do toga ipak nije došlo.
Reginald je predao meč, pa je Lori otišao u finale, gde je savladao Irca Harolda Mahonija i osvojio olimpijsko zlato u singlu. Zatim su braća udružila snage u muškom dublu i zajedno osvojila još jedno zlato. Lori je tako iz Pariza otišao sa dve zlatne medalje, dok je u mešovitom dublu osvojio i bronzu.
Ta odluka da braća ne igraju jedan protiv drugog dodatno je postala deo mita o porodici Doerti. Njih dvojica nisu bili samo partneri na terenu, već su zajedno trenirali, putovali i gradili jednu od prvih velikih sportskih dinastija u istoriji tenisa.
A onda je zdravlje počelo da ga izdaje
Iako je izgledalo da će još godinama vladati tenisom, Lori je već 1906. morao da se povuče iz vrhunskog sporta zbog narušenog zdravlja. Imao je samo 31 godinu.
Nije, međutim, potpuno napustio sport. Okrenuo se golfu i pokazao da njegov talenat nije bio rezervisan samo za teniski teren. Sa hendikepom od plus dva igrao je na visokom nivou, a 1908. godine stigao je do osmine finala britanskog amaterskog prvenstva na terenu "Royal St George's".
Braća su čak zajedno napisala knjigu"R.F. and H.L. Doherty on Lawn Tennis", objavljenu 1903. godine, u kojoj su svoje znanje preneli na buduće generacije tenisera.
Ali onda je Evropu zahvatio Prvi svetski rat.
Teniski šampion otišao u rat
Kada je 1914. počeo Prvi svetski rat, Doerti se priključio "Royal Naval Volunteer Reserve", odnosno Kraljevskoj mornaričkoj dobrovoljačkoj rezervi. Bio je angažovan u njenoj protivavionskoj jedinici.
To nije bila beznačajna služba. Britanske protivavionske jedinice RNVR-a formirane su neposredno po izbijanju rata kako bi pomogle u odbrani Londona i važnih pomorskih i industrijskih ciljeva od vazdušnih napada. Postavljani su topovi i reflektori na strateškim lokacijama, uključujući područja oko Temze i važnih vojnih objekata.
Za Doertija je ratni angažman imao ozbiljne posledice. Njegovo zdravlje je već bilo narušeno, a naporni uslovi službe dodatno su pogoršali njegovo stanje. Već 1915. godine morao je da bude otpušten iz službe zbog zdravstvenih problema. Napori službe u protivavionskoj jedinici ubrzali su slabljenje njegovog već osetljivog zdravlja.
I tu se zapravo završava priča o sportisti koji je nekada delovao nezaustavljivo. Čovek koji je godinama osvajao najveće turnire sada se borio sa sopstvenim zdravljem.
Poslednje dve godine proveo je teško bolestan
Doertijevo stanje postajalo je sve ozbiljnije. Prema biografskim podacima, poslednje dve godine života bolovao je od tuberkuloznog nefritisa, odnosno tuberkuloznog oboljenja bubrega, kao i cistitisa.
Preminuo je 21. avgusta 1919. godine u Broadstairsu, u Kentu, u 43. godini života. Kao neposredni uzrok smrti navodi se toksemija, dok je prethodno dve godine patio od pomenutog tuberkuloznog oboljenja bubrega i cistitisa.
Umro je samo nekoliko meseci nakon završetka Prvog svetskog rata i nije dočekao 44. rođendan.
Njegova smrt bila je prerana čak i za ono vreme, posebno ako se ima u vidu koliko je toga već postigao. Bio je petostruki šampion Vimbldona u singlu, osmostruki šampion u dublu, olimpijski šampion u singlu i dublu, osvajač američkog prvenstva i neporažen reprezentativac u Dejvis kupu.
A sve to završilo se pre nego što je napunio 44 godine.
Brat Regi otišao je devet godina ranije
Tragedija porodice Doerti bila je još veća jer je Lori izgubio starijeg brata Reginalda mnogo ranije. On je preminuo 1910. godine, sa samo 38 godina.
Braća koja su nekada dominirala Vimbldonom tako su otišla mnogo pre nego što bi njihovi uspesi mogli da budu zaboravljeni. Njihova imena danas su deo istorije samog turnira, a u njihovu čast postavljene su Doerti kapije na jugozapadnom ulazu u kompleks Ol Ingland kluba.
Obojica braće Doerti primljena su 1980. godine u Međunarodnu tenisku kuću slavnih, čime je njihovo mesto u istoriji belog sporta dobilo i zvaničnu potvrdu.
Lori Doerti danas možda nije ime koje prepoznaje svaka nova generacija ljubitelja tenisa, ali brojke govore dovoljno. Pet Vimbldona zaredom u singlu, osam titula u dublu, dva olimpijska zlata, američka titula i savršen učinak u Dejvis kupu. Sve to postigao je čovek koji je napustio vrhunski tenis sa samo 31 godinom, otišao u rat, godinama se borio sa bolešću i na kraju preminuo sa samo 43.
