Džinovsku pobedu ostvario je Dominik Tim protiv Rafaela Nadala na završnom Mastersu u Londonu sinoć, njegovu šestu u petnaest odigranih mečeva i verovatno jednu od najslađih u karijeri.
U meču koji je, po tome što je odlučen u taj-brejkovima, dosta podsećao na prethodnu Timovu pobedu iz Melburna, januara ove godine, viđen je tenis najvišeg nivoa koji je (napokon) opravdao činjenicu da se u Londonu nalaze najbolje rangirani igrači ATP turneje.
Kako je poslednjih nekoliko godina londonski masters postao platforma za lansiranje mlađih učesnika – energičnih, željnih trofeja i afirmacije... Ove godine njihovi nastupi pobuđuju veliku pažnju i interesovanje i razmatraju se iz stručnog ugla zarad davanja projekcija o daljem toku i konačnom ishodu turnira. No, aktuelna sezona je mnogo drugačija od prethodnih, jer su u njoj igrači bili znatno manje izloženi naporima i izazovima koje inače podrazumeva kompletna ATP sezona – tako da je faktor zamora i kalkulacija igrača i njihovih stručnih timova ove godine u Londonu (i drugim turnirima pre ovog završnog) skoro nepostojeći, što u velikoj meri izjednačava sve učesnike i ishod svakog meča čini neizvesnim.
Da tenisere odlikuje izuzetno sećanje i prepoznavanje detalja u mečevima koji svoju važnost neretko ispoljavaju i godinama pošto su oni odigrani, potvrdio je upravo Dominik Tim na konferenciji za medije posle sinočnje pobede nad Nadalom.
U više navrata, hvaljen za prikazanu igru i upitan da li je ovo jedan od njegovih najboljih mečeva u karijeri. Jedini osvajač Grend Slem trofeja (Ju Es Open 2020) van „velike četvorke“ pored Safina, Del Potra, Čilića i Vavrinke u poslednjih 15 godina nedvosmisleno je istakao da je za njega verovatno najbolji meč koji je odigrao u karijeri upravo onaj protiv Novaka Đokovića na prošlogodišnjem Mastersu u Londonu, u drugom kolu takmičenja po grupama.
S obzirom da je Tim jedini igrač koji se, do ovog momenta, plasirao u polufinale ovog takmičenja,jasno je sa kakvim nestrpljenjem i neizvesnošću se očekuje svaki sledeći meč, a koliko pažnje pobuđuju ovakvi komentari samih igrača. Od sada pa do nedelje, bukvalno svaki sledeći susret teniskih titana je finale u malom i nije nimalo slučajno to što Tim spominje svoju izuzetnu pobedu nad najboljim igračem sveta u ovom trenutku kada je, po svemu viđenom, Đoković na korak ili dva do njihovog narednog okršaja, u polufinalu ili finalu završnog Mastesa sezone.
Novakov motiv za osvajanje Londona je izuzetan, jer bi time „de facto“ bio proglašen za igrača koji je najveći broj nedelja proveo na mestu broj 1 u istoriji tenisa (na Dan žena 2021. i formalno), ali su izuzetni i izazovi, a sećanje na taj meč svakako predstavlja jedan od njih.
Donekle je lepo čuti da Dominik posle dominacije nad Nadalom u taj-brejkovima dva seta ističe pobedu nad Đokovićem kao meč u kome je odigrao najbolji tenis u svojoj karijeri, ali bi bilo dobro da takav ishod pred njihov eventualni sledeći meč u Londonu ostane samo sećanje, a ne i epizoda koja bi se ponovila.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
