„Fantastično mesto, gde se i dalje čuvaju srpski običaji, kultura i tradicija. Ovo je odličan način da svi mi obnovimo gradivo i približimo se selu. Zaposleni u Sirogojnu rade odličan posao, približavaju srpsku kulturu i istoriju mlađim generacijama i to onima koji misle da je svrha života van zemlje, ali nije. Zato apelujem na sve da posete ovaj fenomenalan lokalitet, da osete duh predaka, na taj način i više vremena da provode u prirodi“, rekao je Novak prilikom posete Sirogojnu.
Staro selo Sirogojno nalazi se na 26 kilometara od centra Zlatibora i u njemu vreme kao da stoji već dva veka. Na pet hektara postavljene su kuće koje svedoče o životu naših predaka. Sve je autentično, staro i čuva uspomene ljudi iz ovog kraja, a to je očigledno prepoznao i prvi reket sveta.
"Muzej je nastao 1980. godine kada je iz okolnih sela prenet prvi objekat u Sirogojno. I pre toga postojala je inicijativa da se uradi jedan specifičan muzej, prvo na Avali, a zatim na Zlatiboru, međutim ta ideja nije zaživela. Tek kasnije otvoren je ovde, na inicijativu preduzeća koje se bavilo proizvodnjom džempera, jer Sirogojno je bilo selo za koje je tada znao ceo svet", rekla je za RINU Svetlana Đaldović, direktorka Muzeja na otvorenom Staro selo Sirogojno.
U okviru jedinstvene postavke nalaze se dva seoska domaćinstva i 50 autentičnih objekata koji svedoče o načinu graditeljstva, ali i o načinu života sprskog seljaka. Pored specifične dinarske brvnare, pokrivene šindrom, na osunčani proplanak smešteni su i svi pomoćni objekti koji su se tad koristili, tako da Sirogojno i dalje čuva sve tajne naših predaka.
"Tadašnje porodice brojale su i do 30 članova, pa se domaćinstva sastoje iz niza objekata koja su im pomagala u svakodnvenom funkcionisanju. U kući su postojale dve prostorije, sa ognjištem u sredini. Oko njega su se uveče svi okupljali. Postojala su dvoja vrata, istočna i zapadna, sa simboličkim značenjem. Sve što je bilo dobro ulazilo je na istočna, a sve što je loše izlazilo je na zapadna. U kući se nalaze i atentilni predmeti iz tog perioda, poput kolevke za bebu i posuđa", otkriva ona.
Skoro sav život nekadašnjoh Srba bio je smešten u porodičnom dvorištu, pa se tu nalze ambari, tor, salaš, kaca za pečenje rakije, pekar u kom su pekli hleb i mlekar gde su domaćice pravile sir i kajmak. Ovo jedistveno selo godišnje poseti oko 50.000 gostiju što je fantastična cifra, imajući u vidu da se u Sirogjno ne dolazi usput, nego sa namerom.
Kurir sport / Rina
NE PROPUSTITE
