"KAD MI JE TRENER POGINUO, PRESTALA SAM DA IGRAM TENIS" Jeziv detalj iz života Tatjane Ječmenice: Karijeru okončala posle tragedije, pa doživela horor sudbinu!

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na obilaznici kod petlje Orlovača u smeru ka Ostružnici poginula je nekadašnja srpska teniserka Tatjana Ječmenica.

U jednom intervjuu koji je dala za Ekspres 2020. godine dotakla se brojnih tema, a otkrila je i kako je tenisku karijeru prekinula zbog tragedije i sudbine kakva je na kraju, nažalost, i nju stigla.

Za početak je govorila o svom odrastanju.

- Živela sam u Nemačkoj, takođe i u Americi, imala sve uslove da ostanem, da treniram u kampu u idealnim uslovima i u društvu sa najtalentovanijom decom iz sveta. Kasnije su sa istog mesta stigle i više nego ozbiljne ponude da dođem i radim kao trener, ali uvek me je nekako vuklo da se vratim i da ovde, u Novom Sadu, nastavim život. Uostalom, ovde su mi i roditelji, svi oni koje volim i sve ono što volim - govorila je te 2020. godine za Ekspres Tatjana Ječmenica.

Objasnila je tada i poreklo svog prezimena.

- Ječmenice nisu poreklom Vojvođani, koreni su tamo negde u okolini Užica, odnosno Hercegovine. Tatin tata, Predrag Ječmenica, rođen je u Beloj Crkvi, bio je vojno lice s visokim činom. Tatina mama, moja baka, bila je operska pevačica i pevala je dugo na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Uvek pričam kako sestra i ja volimo muziku zbog nje, ali njen gen za pevanje nismo, na našu veliku žalost, nasledile. Naša majka uvek je na tu temu zbijala šale. Ima još nešto što je možda zanimljivo. I mamina mama i tatina mama vuku korene iz iste zemlje, obe su Ruskinje.

Na početku teniske karijere nije imala neke preterane profesionalne ambicije.

- Tačno je da moji roditelji nisu bili ambiciozni u tom smislu da budem u tenisu ne znam šta. Otac do moje 12. godine čak nije ni znao da igram tenis, a počela sam sa šest. Znao je samo da se bavim sportom. Po zanimanju je bio ekonomista, putovao je često za Francusku, mama je bila "taksi služba", ona me je vozila na treninge i uvek je govorila - kad već nešto radiš u životu, onda to radi kako treba. I u školi smo, sestra i ja, morale da budemo uredne. Ukoliko nismo, ukoliko slovo A ili neko drugo nije bilo napisano pedantno, ona je cepala listove tako da je sveska od 100 listova na kraju bila sveska od 30. Ona je zapravo bila ta koja je insistirala da na treningu pružim svoj maksimum ali, to s radošću naglašavam, nikad nisam imala pritisak da moram nekog da pobedim. Ipak, uspesi nisu izostali. Osvajala sam vojvođanske, srpske, pa onda i turnire na nivou cele Jugoslavije, u kategorijama od 10, 12 i 14 godina.

Ipak, Tatjana Ječmenica stigla je do profesionalnih voda.

- Imala sam četrnaest godina kada su uvedene sankcije, što znači da nisam mogla da učestvujem ni na jednom juniorskom turniru. Onda je tata rekao mami da će nam platiti put na Maltu, da tamo turistički provedemo jedan vikend. Tamo su se igrale kvalifikacije na fjučersu. Prijavila sam se, ali kako nisam bila rangirana, ušla sam u veliki žreb od 128 takmičarki, prošla kvalifikacije u pet kola i kasnije došla do finala gde sam izgubila od takmičarke koja je tada bila 250. Zadržale smo se maksimalan broj dana i svako jutro u poslovnici JAT-a menjale kartu za naredni dan jer su svi očekivali da ću da izgubim. Da nisam bila izmorena, možda bih dobila i finale. Možda, jer smo moji roditelji i ja u sve to ušli nespremni. Ideja je bila da se dete bavi sportom kako ne bi bilo na ulici. Pored malo slave, na Malti sam dobila i nešto što sam silno želela. Mog kućnog ljubimca, malog labradora Đenija. Hteli smo da vidimo šta zaista mogu. Usledio je satelit turnir u Bugarskoj, u Varni, koji sam osvojila, zatim turnir u Mariboru. Jako sam brzo ušla među 300 igračica svetske liste, a nešto kasnije i u prvih 100. To su sve bili preveliki rezultati i prerani za mene, jer moj mozak to nije jednostavno mogao da savlada i nikada nisam imala takve ambicije.

Igrala je Ječmenica i na svim grend slem turnirima.

- Za dve godine igranja ušla sam u prvih 100 i tako postala učesnik svih grend slem turnira. Moja muka je bila što sam svaki meč morala da igram sa bolje rangiranom od sebe. Veliki moj peh bio je i to što sam imala tu nesreću da prvo ili drugo kolo igram sa nekim iz prvih 10. Recimo, na Rolan Garosu prođem prvo kolo, dobijem Sabine Haf, tad 20. u svetu, sledeće kolo igram sa nosiocem Kimiko Date Krum, ona je bila sedma... Na US Openu pobedim Medvedevu, ona je tog trenutka bila 20. na WTA listi, a onda sledeće kolo igram sa Meri Pirs, koja je četvrta na svetu... I na nekim drugim turnirima se događalo slično. Igram sa jednom Arančom Sančez u Ki Biskejnu, ona je tad bila prva a Štefi Graf druga. Izlazim na teren sama, pune se tribine, zovem mamu telefonom na njen račun, drhtim od treme, kažem da igram s prvom na svetu, da su tribine pune... Bila je to neverovatna scena za jednu mladu igračicu koja je do pre koju godinu toj istoj Aranči skupljala loptice u Novom Sadu. Danas je druga priča, svaki ozbiljan teniser ima svoj štab, trenere, fizioterapeute, psihologe, a ja sam tamo kao Indijanac.

Bila je Tatjana veliki potencijal.

- Bila sam u kampu kod Bolitijerija, takođe i kod Džona Njukomba, jedno vreme sam provela i kod Nikole Pilića. Svi oni su mom tati govorili kako mogu da budem među prvih deset na svetu. On je nalazio načina da ulaže u mene, ali ne zato što je to bila njegova ambicija, već zato što bi mu bilo žao da detetu ne da šansu kad stručnjaci o meni imaju tako lepo mišljenje. Međutim, za velika teniska dela ja jednostavno nisam bila psihički spremna. Igrala sam na turnirima i uvek razmišljala koliko je moj protivnik spreman, u kojim uslovima je trenirao, sve su one za mene bile više nego ozbiljne rivalke jer sam ja tada trenirala u Ledenoj dvorani Spensa, u ćošku s mrežom koju je držala jedna cigla i na kojoj je bilo bezbroj rupa. I podloga na kojoj sam trenirala je bila brza. Moji sparing partneri nisu mogli da naprave više od dve ili tri razmene. U takvoj situaciji, meni je bilo prosto normalno da izgubim, jer, bože moj, ona je spremnija.

Kao najveću pobedu u karijeri, videla je sledeće.

- Kad pobediš sebe i kad sebi dokažeš da nešto možeš, to je najveća satisfakcija u životu. Zapravo, mnogo je lepo kad pokažeš sebi da možeš i više nego što si mislio. Naprosto mislim da je to veća pobeda od svake druge.

Neverovatna je sudbina Tatjane Ječmenice - tenisom je prestala da se bavi kada je njen trener poginuo. Nažalost, slična sudbina zadesila je i nju samu što je stvarno jeziv podatak.

- Kada je moj trener Dragan Ćirić Šeki poginuo prestala sam da se bavim tenisom. Bio je to trenutak kad se zapravo i završila moja karijera. Nekako u isto vreme desila se i povreda, imala sam problema sa ramenom. Oporavak se produžio, padala sam na rang-listi i kada kola krenu nizbrdo, onda ih je teško zaustaviti. Kako je moj uspon počeo spontano, tako je i prestanak igranja bio sticaj okolnosti. Verovali ili ne, imala sam tada tek dvadesetak godina.

Kao selektorka Fed kup reprezentacije imala je problem da u isto vreme namoli Anu Ivanović i Jelenu Janković da igraju, pa je jednom prilikom rekla i "ako ja moram da nagovaram čas Jelenu, čas Anu, onda izem ti ja taj posao".

- Jeste, u tom periodu su Jelena i Ana igrale za reprezentaciju, ali nikada zajedno. Jedne godine igrala je Ana, druge Jelena. Za mene je to bilo poražavajuće, to da mi u Srbiji imamo takve dve teniserke i da ne možemo da ih spojimo da igraju zajedno. Sa takve dve moćne takmičarke mi smo realno bili neko ko je morao da bude prvi tim planete, tim pre što su obe u to vreme bile u top formi. Nerado se zapravo vraćam tom vremenu, tim njihovim međusobnim odnosima, tu bih priču rado preskočila. Vratila sam se u reprezentaciju 2014, nedavno sam vodila i peti FED kup, ali sada sa mlađom generacijom.

Najveći utisak na nju tokom karijere ostavila je Monika Seleš.

- Na mene je najjači utisak ostavila Monika. Dugo je trajala i bila je nekako neprikosnovena, nije imala puno oscilacija i da joj se nije desila ona nesreća, ko zna koliko bi to trajalo. Sve ovo naravno ne omalovažava bilo koji Anin ili Jelenin rezultat. Ono što su one postigle, kapa dole, svaka čast. Ljudi, veliki je rezultat biti među 100 na svetu. Ali, mi to kao da ne razumemo. Zbog Ane i Jelene i zbog muškaraca postali smo razmažena nacija, u tom smislu što nam je svaki rezultat normalan i očekujemo samo pobede. Čim se izgubi od malo slabijih, već je krah i već se postavlja pitanje šta se dešava - zaključila je taj intervju za Ekspres Tatjana Ječmenica.

Ko je bila Tatjana Ječmenica?

Tatjana Ječmenica rođena je 4. jula 1978. godine u Novom Sadu, bila profesionalna srpska teniserka, selektorka Fed kup reprezentacije Srbije i Crne Gore i Srbije.

U teniskoj karijeri osvojila je 6 ITF turnira u pojedinačnoj konkurenciji i 3 u konkurenciji parova. Nije osvajala WTA turnire. Učestvovala je na sva četiri grend slem turnira, a najbolji plasman joj je bio 2. kolo na Rolan Garosu 1996. Najbolji plasman na WTA rang listi bilo je 72 mesto pojedinačno i 84 u parovima, oba 1996. Bila je član reprezentacije Jugoslavije u Fed kupu.

Godine 2005. izabrana je za selektora ženske teniske reprezentacije Srbije i Crne Gore za takmičenja u Fed kupu u sezonama 2005. i 2006. Zbog teškoća u sastavljanju najbolje reprezentacije, Ječmenica je podnela ostavku 2006. godine.

Iza nje su ostali suprug Darko Jevtić koji se nalazi u teškom stanju posle nesreće i sin Aleksa.

Ko je Darko Jevtić?

Tatjana Ječmenica i Darko Jevtić se venčali 2013. godine i imaju sina.

Darko Jevtić je dugogodišnji direktor Rukometnog kluba Vojvodina, u kojem je od 1993. godine i proveo je u klubu 33 godine! On je bio i na funkciji trenera, kasnije i direktora, gde je do danas, a za to vreme je osvojio neverovatnih 37 trofeja.

Od Vojvodine je napravio giganta i najuspešniji klub u Srbiji, koji je bio relevantan faktor i na evropskom nivou, dok je u Srbiji dominirao godinama unazad, sve dok Partizan prošle sezone nije prekinuo dominaciju i osvojio titulu.

Darko Jevtić je i član SPS-a, a povodom pogibije njegove supruge Tatjane Ječmenice oglasio se i minitar policije Ivica Dačić.

Koliko su jake veze Darka Jevtića u SPS-u govori i to da je kum na venčanju njega i Tatjane Ječmenice bio Dušan Bajatović, jedan od najvažnijih članova SPS-a.

Takođe, tada je na svadbi bio i Ratko Butorović, popularni Bata Kan Kan, nekadašnji predsednik FK Vojvodina.

Kurir Sport / Ekspres

 BONUS VIDEO: