Milan Laća Radulović rođen je u Beogradu 1986. godine kao mlađi sin Marine Tucaković i Aleksandra Raulovića Fute. Poznata beogradska muzička porodica. Nažalost, Marina je umrla nakon duge i teške bolesti u septembru prošle godine. Njen sin iznenada je preminuo na ulici u Izraelu gde je boravio poslednjih nekoliko meseci. Laća je u Beogradu završio osnovnu i srednju školu. Studirao je režiju i pisao tekstove muzičkim izvodačima.
Prvi profesionalni angažman imao je na Severininom albumu "Zdravo, Marijo" 2008, ali se nije potpisao kao autor. Saraživao je sa Darom Bubamarom, Marinom Viskovic, a napisao je i hit "Rane" Anastasiji Ražnatović. Bio je jako vezan za porodicu, a naraočito za starijeg brata Miloša koji je preminuo u 24 godini.
S obzirom na to da su njegovi roditelji imali mnogo profesionalnih angažmana, veliki značaj u detinjstvu za Radulovića imali su baka, deka i gospoda Duljanka, porodična desna ruka.
- Rođen sam 1986. i pored mame, tate i brata pamtim jolj jednu osobu koja je i dan-danas u kuci i radi kod nas. To je Duljanka, naša kućna pomoćnica i ministarka za veselje. I dalje je snažna i puna duha sa svojih 70 i kusur, zdrava, neuniljtiva, trostruko vakcinisana. Što se tiče deda Ljubilje, preminuo je dok sam bio prilično mali. Ostavio mi je biblioteku koju sam skoro u potpunosti sačuvao, čak i prvo izdanje "Ajvanhoa", njegov jedini prevod. Iz ugledne uicke porodice koja se nekada prezivala Tucovic, bio je poliglota, radio u Privrednoj komori, pomalo se bavio i diplomatijom... Ono što mnogi ne znaju jeste da je zajedno s mamom koautor teksta pesme "Ta tvoja mund harmonika". Baka Anica bila je poreklom iz Smedereva, iz predratne imućne porodice. Bila je izrazito lepa, one vrste lepote kao Ingrid Bergman. Pokušavala je da Miloša i mene dovede u red i u tome je uspevala. Ali svaki put kad bismo došli u njen stan, toplina njene ljubavi puštala nam je sve na volju.
Odrastanje sa mojim roditeljima bilo je kao igra mačke i miša. Svi smo bili potpuno različiti, a uvek tu jedno za drugo. Ja bratovu smrt nikada nisam prihvatio do kraja, a prihvatio sam onda kada sam ga prvi put sanjao, sedam, osam godina nakon njegove smrti. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim. Sada sam ok sa tim.
Bez obzira na veliku ljubav koju je u porodici imao, on je ipak upao u začarani krug narkomanije.
- Ceo period je bio dosta dug. Krenuo sam sa 15 godina, sa 17 sam postao narkoman, onda sam 4 godine imao pauzu, ali kad sam završio na klinici za odvikavanje tu je bio kraj. Počelo je kao radoznalost, a nastavio sam i kad sam shvatio da loše utiče na mene. To je bolest. Kad osetiš prvu heroinsku krizu to je nešto... To je najopasnija droga.Nama se heroin na Vračaru nudio više nego trava, svuda ga je bilo. Sada ga toliko nema.
Za Marinu i Futu saznaje da je kao i brat iskusio nešto zbog čega ce im se život iz korena promeniti bilo je veoma teško.
- Brat je bio u toj priči, pa i ja. Ja sam imao faze da budem čist, pa ne, ali želja te uvek vuče, a ja nisam bio oprezan.
Laća je ispričao nakon lečenja, odabrao zdrav razum i opisuje proces svog lečenja:
- Danas sam oprezan, biram pamet. Pokušali smo kući dva puta, imao sam i dobrog psihijatra, koji mi je predložio bolničko lecenje. Meni je na klinici bilo lepo. Nisam bio uplašen, bio sam očajan, ali mi je bilo divno. Imao sam meditaciju, poneo knjige, radio sam pesmu, a oko tebe su ljudi sa kojima deliš problem.
- Ljubav i razumevanje uvek su najbitniji. Ljubav bez razumevanja može da bude kontraproduktivna, neko ko te voli povredi te rečima, a onda je mnogo teže.
Milan Laća Radulović bio je profesionalna slika i prilika svjih roditelja. Sem što je uspešno barato rimama i rečima u pisanju tekstova, Laća je bio talenat za produciranje i aranžiranje pesama. Svojoj majci je od malih nogu pomagao pri velikim hitovima poput Cecinog "Autograma" i Čolinih "Ajde idi" i "Sto puta". Prošle godine napisao je pesme koje su postale pravi hitovi. U martu 2019. izašle su pesme „Rane" koju izvodi Anastasija Ražnatović i „Fatamorgana"u izvedbi Severine Vučković. Poslednje na čemu je radio su dugonajavljivane peme Jelene Karleuše. Pre nekoliko meseci izašla je pesma Ane Nikolić"Nije mi do seksa", čiji je refren napisao on. Rane koje je uradio za Anastasiju su mu bile posebno inspirativne.
- Kad mi je Ceca poslala demo snimak za „Rane", skoro tri noći nisam spavao dok nisam napisao tu pesmu. Znao sam gde ću jer sam odmah skenirao Tasu, odmah je meni sve tu bilo jasno, hteo sam da bude feministička, da bude aposolutno suprotna svemu što je Ceca uglavnom pevala. Ona nije zgažena žena, ona nije napacena žena, cak kad i jeste, ona je neko ko ce to elegantno da preboli. Imao sam nešto „Ova mala je ko kamen, ona zna kako da padne..." imao sam sve oko toga, pošaljem i rekao sam joj „Probaj, razmisli, dok ti svaka reč ne uđe u organizam, nemoj da uzimaš", nijednu reč nije promenila! - rekao je on za Novu.
Krajem 2019. godine izašla je pesma „Ruine" koju je u saradnji sa svojom majkom napisao za Džejlu Ramović, a stihovi iz ove pesme „naša tjela biće spojena i kad mi srce emigrira" su mu omiljeni stihovi koje je ikad napisao. To je govorio u medijima. Iako su mu omiljeni stihovi iz Džejline pesme, to mu nije najlepša pesma koju je napisao, već „Adio Amore". Iza nastanka ove balade koju je otpevao reper Rasta, krije se tužna priča koju je objasnio.
- Imao sam problem sa drogom i završim na klinici za lečenje i na toj klinici nemaš posete, nemaš telefon, sem fiksnog i jedino što sam poneo to je bio ajpod sa tim demo snimcima. I refren sam odmah ubo, i pisao sam o Ani i Rasti kako ja zamišljam da je to bilo. Imao sam sve, nismo imali strofu. Izašao sam iz klinike, zdrav, pun energije, mama i ja smo onda napisali ostalo, dali pesmu. Rasta otpevao je, mama se razbolela.To je bio taj neki trenutak. Zapravo, ja sam mislio da pišem o Ani i Rasti, i tek posle mi je Bojana Vunturišević otkrila da je to zapravo pesma o meni iz mamine vizure. Kao što je mama napisala pesmu iz moje vizure o majci, Ani, „Život je za žive" i to se ništa nije desilo planirano, ali drago mi je da se to desilo, to će ostati, to je licno. To je neka naša licna komunikacija i drago mi je da su to opet Rasta i Ana - rekao je on nedavno za Novu. Za razliku od ove balade, pesma „Ona (ne) zna" koju je napisao za Marinu Visković je brzna, sa tehno elementima. Pored ovih hitova koje je napisao, uradio je i pesmu za Katarinu Živković „Noćno ludilo".
Vreme sahrane još nije poznat.
Ljiljana Stanišić
NE PROPUSTITE
