Bio je umetnik koji je voleo život, mnogi bi ga opisali kao neposrednog, blagog, kulturnog, intelektualno širokog, pristupačnog...
Bez njegove pesme ne prolazi niti jedno veče u kafani.
Uskoro se navršava 12 godina od smrti unikatnog Ljubiše Stojanovića, poznatijeg kao Luisa.
Nadimak je dobio u devetoj godini života, kada je vešto izvodio interpretacije poznatog džez muzičara Luis Armstronga.
Gošća u emisiji "Sceniranje" na Kurir televiziji je Silvana Stojanović, supruga preminulog pevača, iz čijeg se braka izrodilo troje dece.
Prva je rekla da je nakon njegove smrti, kada uspava decu, često išla u njegovu muzičku sobu i tamo plakala:
- O tom periodu, neposredno posle nesreće, sećam se kao u nekim fragmentima. Dešavalo mi se, kada uspavam decu, da odem u njeogovu muzičku sobu. Imao je garažni prosot u kojem je držao sve, od garderobe do svih stvari koje su mu bile drage. Kada znam da mi deca spavaju, ja se tamo zatvorim, samo sam tamo mogla da dam oduška i da iskanališem emociju. Sedim, plačem i opuštam emociju bola i tuge uz njegove pesme. Pred decom nisam smela da plačem. Kadgod mi se desilo da zaplačem pred njima, svi su počeli da rone suze.
Potom se osvrnula na pesme koje su joj najteže za slušanje:
- Najteže pesme, a pogotovo nakon tragedije, su mi "Crni oblak" i "Kada me jednom ne bude" to su pesme koje opisuju moju životnu situaciju. Što se tiče pesama uz koje se veselim, pa to su sve njegove sa bržim, južnjačkim stilom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
