Vesna Radusinović se među prvima javno oprostila od Žarka Lauševića.
Objavila je njegovu fotografiju na Instagramu i napisala:
- Kad god se pojaviš u kadru, svi nestanu! Ne vide se, ne čuju se. Oduvaš ih. Smrt ne postoji i ništa se sem večnosti ne broji.
Drhtavim glasom i vidno potresena, Vesna nam je ispričala kako je izgledalo odrastanje s Lauševićem na Cetinju, gde su bili prve komšije.
- To je bio jako davno. Žarko je bio moj prvi komšija na Cetinju. Odrasli smo u jednom dvorištu. On i njegov brat su uvek bili zaštitnički raspoloženi prema nama koji smo bili nekoliko godina mlađi... Uvek sam bila inicijatorka vešte i lake zarade, pa sam Žarka nagovorila da postane Oliver Mlakar, ja da budem Helga Vlahović, a baba je pristala da njen novi kišobran bude bubanj za pitanja. I tako smo pravili TV kviz u dvorištu - seća se Vesna i nastavlja:
- Sve je bilo idilično dok nismo shvatili da se od znanja nešto i nećemo ovajditi. Tada smo pobrali i prodali na pijaci breskve i cveće, i za zarađeni novac kupili košarkašku loptu. Inače, ulazak na kviz je bio dozvoljen celom komšiluku u Ivan Begovoj ulici na Cetinju, u kojoj smo odrastali Žarko i ja. Žarko je znao da uzme bakinu varjaču i najavljivao bi Sofiju Loren, Rakel Velč, Elizabet Tejlor... Sankama smo se spuštali snežnom stazom od Vatrogasnog doma sa vrha ulice. Nije to trajalo dugo, samo nekoliko razreda osnovne škole... Ja sam se odselila sa Cetinja. Kviz u dvorištu su bile i prve pare koje smo zaradili. Ulazak kod Olivera i Helge bio je 20 i 50 para... Dvadeset para za najmlađe, a 50 para za školarce. Klinci u ulici su zdušno plaćali „karte“ a mi smo bili velikodušni pa smo im kupovali lopte i Mikijeve zabavnike, slatkiše. Znate, to su bile sedamdesete. U godinama koje su sledile, mala cetinjska trupa je bila veoma ponosna na njega. Zdravo i lepo detinjstvo smo imali. On je fantastično crtao, savršeno kuvao, pamtim ga kao veoma nežnog i stidljivog dečaka... Postao je princ... Car... Kralj glume - ispričala je Vesna.
Ljiljana Stanišić
NE PROPUSTITE
