Nemanja Nikolić je svoje detinjstvo proveo u selu Doljevac blizu Niša, a nakon audicije za prestižno muzičko takmičenje „Zvezde Granda“ odselio se u Beograd gde i danas živi.
„Bombardovanje je ostavilo posledice na sve nas i danas se vide i tek će se videti. Upropastilo je porod u našoj zemlji, dosta mladih se razbolelo od nekih bolesti koje nisu postojale pre bombardovanja. Taj uranijum je uradio svoje.“
„Imao sam srećno detinjstvo, bila je inflacija, a tata je putovao po Poljskoj i Makedoniji, tada su svi radili neki mali šverc da bi preživeli. Sećam se da sam imao krive zube, pa je očeva plata bila tri ili pet makara, a proteza je bila 25 maraka, ja sam je nosio dve nedelje i bacio sam je. Imam godinu dana mlađeg brata i ispunjavali su nam sve želje.“
Nemanjin brat Marko živi u rodnoj kući u Doljevcu.
„Marko se zove, on je poznat u drugoj sferi, on se bavi psima, imamo odgajivačnicu pasa. On ima troje dece, on je prirodnjak. Ostao je kući, ima puno problema i stvari za koje treba da bude srećan, ali dole ima manje briga, a Beograd je čudan grad, treba znati plivati.“
On je ispričao da je posle srednje škole došao u Beograd.
Posle srednje škole sam volontirao šest meseci i trebao sam da se zaposlim kao medicinski tehničar. Imam jedan dan radnog staža ali se desila audicija, došao sam za Beograd i tako sam ostao ovde.“
Pevač je talenat nasledio od svoje majke koja se nikada nije profesionalno bavila muzikom.
„Majka lepo peva, ali je domaćica, a otac je slikar, on se bavi likovnom umetnošću. Ja sam do svoje 14 godine mislio da ću biti slikar, slikao sam i pravio izložbe u svojoj okolini. Kad sam bio četvrt razred, naslikao sam neki pejzaž i druga slika je bio papagaj, blizu škole je bio jedan lokal gde smo kupovali pljeskavice i žuti i crni sok i onda je vlasnik tog lokala kupio te dve slike i dao mi šest meseci besplatno da jedem pljeskavicu i uzimam crni ili žuti sok.“
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
Bonus video:
