Rok diva Slađana Milošević umrla je 69. godini, a život je provela živeći po svojim pravilima, kompromis sa sobom i višim životnim ciljevima nije napravila ni kada je trebalo doneti odluku da li da postane majka.
- Žena danas jeste češće na pojedinim rukovodećim položajima u društvu, emancipovanija je, finansijski nezavisnija, slobodnija i više nije vlasništvo muškarca - može da odlučuje o svojoj sudbini. Ali koliko god izgledali veliki, ti pomaci nisu dovoljni. Mnoga prava je samo nominalno osvojila, dok u praksi nije tako - primećuje umetnica, čiju je karijeru započetu 1977. izlaskom singla „Au, au“ obeležila neprestana borba sa jačim polom.
- Ni danas me ne doživljavaju kao ravnopravnog takmaca, već kao ženu koja se drznula da uđe u njihov svet. I u Budvi sam osetila da me, bez obzira na to što sam autor teksta pobedničke pesme, ne vrednuju kao što to čine kada su muškarci autori. Kada žena nešto radi i stvara, bilo da sprema ručak ili piše tekst za pesmu, muškarac to smatra njenom dužnošću - nečim što se podrazumeva, njenom obavezom da služi interesima muškarca - rekla je u intervjuu za "Blic ženu" Slađana Milošević.
- Žena o kojoj govorim u sebi ima oba psihološka pola i nosi ih ravnopravno. Došla je do spoznaje i snage koju je imala na početku nastajanja sveta, kada je bila prirodno i ravnopravno biće, stvoriteljka i moćna majka prirode i bogova... Dvomilenijumsko hrišćanstvo ju je unizilo u sluškinju, da bi se sredinom XX veka počeo buditi arhetip koji sam nazvala "muškom ženom".
- Zašto bi muškarci bili hvaljeni kada su sa mnogo mlađom ženom, a žena neprihvaćena kada je sa mlađim muškarcem? Ne treba tražiti partnera po kriterijumima koje postavlja društvo, kao što su godine ili socijalni status, sve je to relativno - rekla je rok diva.
- U mojim godinama čovek nije u potrazi za ljubavlju kao u mladim godinama. Izašla sam iz jedne veoma duge veze, imam prijatelje i veoma sam zadovoljna emotivnim životom - otkriva umetnica.
Iza sebe ima jednu bračnu probu koja je trajala nepuna 24 sata i veruje da su u idealnom braku bili Žan Pol Sartr i Simon de Bovoar. Živeli su istoj zgradi, ali u različitim stanovima, a susrete dogovarali telefonom.
- Takav odnos dozvoljava slobodu i jednom i drugom i nikog ne stavlja u podređeni položaj. Kada ste umetnik, kada stvarate ili pišete, ne možete se potpuno posvetiti drugoj osobi − rekla je tada Slađana i objasnila zašto nije opstao njen brak u Americi sa muzičarem i novinarom Džimom Hagadonom s kojim je i danas u prijateljskim odnosima.
- Iako smo imali veliki stan u kom smo oboje imali svoj mali studio, čuli bismo i dekoncentrisali jedno drugo svojom muzikom. Tako smo živeli više od godinu dana, dok na kraju nismo shvatili da je ta životna postavka neodrživa, a zatim se i razdvojili.
Ikona novog talasa u bivšoj Jugoslaviji priznavala je da se svesno odrekla majčinstva i posvetila karijeri i raznim poljima u umetnosti - muzici, pisanju, slikanju, režiji.
- Procenila sam da je za mene značajnije da napišem i snimim 150 pesama, da me ispunjava to što stvaram harmoniju zvuka i teksta tako što pišem ili režiram i pokušavam da popravim svet oko sebe. Takvo životno određenje za mene je bilo veće i značajnije od materijalnog i fizičkog prokreiranja, što mogu da učine i drugi. Moji potomci ne moraju da budu biološki, jednako važno je imati i ideološke.
kurir.rs/blic/preneo I.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
