Posle citiranja Kremanskog proročanstva i domišljate dosetke da Narodna banka i Narodna biblioteka imaju iste skraćenice, predsednik Tomislav Nikolić je iz svog arsenala ispalio još jedan biser.
U okviru crkve koju gradi, pronaći će mesto i za kriptu u kojoj će počivati kad se bude oprostio sa ovozemaljskim svetom. I ne bi ovo bila vest za čuđenje, jer on na to ima pravo, samo da je ova ideja ponikla u malo drugačijoj državi.
Da je Srbija među najsređenijim zemljama na svetu, da u njoj stari ljudi, Tomini vršnjaci, ne umiru sa dugom od 4.000 dinara za hleb.
Tada bi bez trunke ironije mogli da kažemo - blago nama, zemlji u kojoj je najveća briga predsednika da sagradi kriptu u kojoj će počivati.
Ovako, izgleda da je Nikolić tek na sredini mandata pokazao zbog čega je onoliko izgarao da pobedi na izborima. Da ostavi traga o Nikolićima.
Ne bi ni to bilo sporno, jer svi smo mi pomalo egoisti, samo da se pritom već mesecima ne upinje da pohvali fondaciju svoje supruge, a onda iza ćoška udari ćušku Vladi. Ipak, ostaje dovoljno vremena da promeni kurs.
Da Toma shvati da, pored kripte, svojim sunarodnicima i porodici u amanet ostavlja i državu koju je vodio.
