Najbolje šanse da povoljno reši kosovsko pitanje Srbija je imala u Dejtonu i Rambujeu, ali je tadašnji lider Slobodan Milošević oba američka predloga s gnušanjem odbacio.
Prema svedočenju Nebojše Vujovića, Miloševićevog političkog savetnika, prvi dokument koji su mu Amerikanci 1995. ponudili predviđao je široku autonomiju kako bi Albanci bili zadovoljni, izgradnju njihovih institucija koje su odavno napustili i mogućnost da sami uređuju svoj život. Centralizovani uticaj iz Beograda trebalo je da bude smanjen, ali bi Kosovo ostalo teritorija Srbije.
- Milošević je pročitao dokument i ljutito ustao. Zatim je snažno zgužvao papire i gađao me njima u glavu. Nikad neću zaboraviti njegove reči: "Je l' se oni to sa mnom za*ebavaju?"... Miloševićeve reči sam malo preoblikovao, rekavši da je predsednik poručio da se američkoj strani prenese da je on došao da rešava krizu u BiH u dobroj veri i političkoj želji da se to reši, a da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije - svedoči Vujović u svojoj knjizi "Poslednji let iz Dejtona. Pregovori iza zatvorenih vrata", a prenosi list Ekspres.
Druga prokockana prilika desila se 1998. tokom pregovora u Rambujeu. Vujović otkriva da su tada Džejms O'Brajan iz Stejt departmenta i Miloševićev savetnik Vladan Kutlešić sastavili okvirni sporazum sa odrednicom da se za tri godine na referendumu narod izjasni o konačnom rešenju. Kako je objasnio, suština tog papira bila je široka autonomija, poput one iz 1974. Tačno mesec dana nakon što je i to odbila, Srbija je bombardovana.
Pucanj u sopstvenu nogu
MSP nam "ukrao" i treću priliku
Ekspres piše i o "neslavnom upitu Srbije Međunarodnom sudu pravde" kao o trećoj propuštenoj šansi Srbije, koja je usledila nakon proglašenja secesije Kosova 2008. MSP je odlučio da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu, što je poslužilo albanskoj strani da ima ključni argument u svojim rukama.
E. K./ Foto: Kurir
