Najnovije vesti

PRVI BUDISTA ZAMONAŠEN U SRBIJI: Posle razvoda utehu našao u Budi
Foto: Privatna Arhiva

Ispovest

PRVI BUDISTA ZAMONAŠEN U SRBIJI: Posle razvoda utehu našao u Budi

Vesti

Promena - Nišlija Vladimir Simović odrekao se profesije i odenuo budističku monašku nošnju kako bi u hramu u Čortanovcima našao svoj mir bez žena i seksa

Prvo budističko zamonašenje u Srbiji obavljeno je pre sedam dana u budističkom hramu u Čortanovcima kraj Novog Sada kad je Nišlija Vladimir Simović (39), nekada snimatelj i fotograf, postao monah Virijasami.

 

U ispovesti za Kurir on objašnjava da je meditacijom počeo da se bavi 2008. na jednom kursu, a da mu se prvi put ideja o zamonašenju javila 2014.

 

- Taj kurs mi je pokazao put koji odgovara mom karakteru i mom načinu razmišljanja. U principu, hrišćanstvo i budizam imaju istu tematiku - patnju, ali se budizam bavi patnjom u ovom trenutku i u ovom trenutku je rešava. Tokom meditacija sam uvideo neke stvari u budizmu i to me je usmerilo ka ovom putu - priča Simović.

 

Priprema se za predavača...  Simović u budističkom hramu u Čortanovcima
Priprema se za predavača... Simović u budističkom hramu u Čortanovcimafoto: Privatna Arhiva

Prosvetljenje
 

Ističe da dok je bio u braku i radio kao snimatelj i fotograf nije razmišljao o monaštvu, već mu se ideja javila nakon razvoda.
- Bio sam u Koreji i mogao sam tamo da se zamonašim, ali nisam jer bih tada sedam godina morao da budem van Srbije i daleko od porodice. Pre dve godine se otvorio budistički manastir kraj Novog Sada i to mi se ukazalo kao mogućnost koju sam iskoristio, s obzirom na to da sam želeo da odem na tu stranu i sebe usmerim ka smirenju - objašnjava Vladimir.

 

Naglašava da nije prvi Srbin koji je zamonašen u budizmu, jer su mnogi Srbi i Srpkinje taj čin obavili u Tajlandu, Šri Lanci i drugim zemljama, ali da je njegovo monašenje bilo prvo budističko zamonašenje u Srbiji.

 

- Retko ko se odluči na monašenje, to je specifičan način života. Mi smo ograničeni na manastire, ubuduće ne smem da imam partnerku niti seksualne aktivnosti. Retko ko prihvati ovakav način života, ili ako neko prihvati, odustane brzo. Imam podršku svoje porodice, koja je pravoslavna, ali im se ne sviđa ideja što ne živim s njima - ističe Simović.

 

foto: Privatna Arhiva

Izdržava se od donacija

 

Navodi i da ubuduće fotografijom sme da se bavi samo iz hobija, ne sme da prodaje slike, a jedini način na koji sme da dolazi do novca su donacije.
- Nije mi bilo teško da se odreknem profesije. Ići ću u Tajland, Šri Lanku, Vijetnam, gde ću završiti kurseve kako bih postao validan predavač. Voleo bih i drugima da prenesem sva znanja koja sam stekao i da im pomognem u tom smeru - zaključuje ovaj monah.

ČINJENICE

 

- budizam ili Budino učenje je filozofija i neteistička religija nastala na severu Indije u 6. veku p.n.e.

- osnivač budizma je Sidarta Gautama, po čijoj je duhovnoj tituli, Buda (budni), učenje dobilo ime

- cilj Budinog učenja je probuđenje, oslobođenje uma od mržnje, žeđi i neznanja, i dostizanje nirvane, stanja najveće sreće i okončanja patnje

- procenjuje se da u svetu ima 325 miliona budista, a budizam se deli u tri glavne grane: teravada, mahajana i vadrajana

Hram na Zvezdari
JEDAN OD PRVIH U EVROPI


U Beogradu je između 1929. i 1940. godine postojao jedan od prvih budističkih hramova u Evropi, koji su sagradili Kalmici koji su prebegli iz Rusije. Kalmici su svoj hram sagradili na Zvezdari, na granici s Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. U hramu su se redovno obavljali obredi sve do Drugog svetskog rata, kad su Kalmici pobegli od socijalizma u Nemačku i Ameriku. Nakon rata, vlasti su smatrale da je beogradski budistički hram izgubio razlog za postojanje, pa su 1950. srušili kupolu hrama a prizemlje pretvorili u dom kulture.

Ustajanje u pet
DEVET SATI MEDITACIJE


Vladimir će ubuduće stalno nositi nošnju budističkih monaha, a kako kaže, dan mu počinje tako što ustaje u pet ujutru.
- Ne mora svaki dan da bude isti, poslednjih sedam dana je bilo ustajanje u pet sati. Nakon toga radimo vežbe razgibavanja, onda je doručak od sedam, posle toga su uzastopne meditacije, sat vremena sedenja, pola sata šetnja, sat vremena sedenja, pola sata šetnja. Potom oko 12 sati imam ručak, što je i poslednji obrok za taj dan. Po devet sati provedemo u meditaciji, do večernjih sati, nakon toga imamo predavanje i odlazimo na spavanje u 21 čas - prepričava kako izgleda dan jednog monaha budiste.

Kurir.rs/Mina Branković Foto:

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...