- Ovo je opasna namera stvaranja vojvođanske nacije, što je apsolutno neprihvatljivo. To je uvod u separatizam i pokušaj otcepljenja Vojvodine - istakao je Dačić.
foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/MO
Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, u izjavi za Kurir je kategoričan: - Jasnim stavom smo odgovorili i opredelili smo se da u tome ne želimo da učestvujemo. O činjenicama koje su utvrđene se ne mogu voditi rasprave. Činjenica je da u Vojvodini žive Srbi, Hrvati, Mađari i drugi koji možda žele da se izjasne, ali sigurno je da to ne može biti kroz nametanje obrazaca koji se kose sa činjenicama ili kroz lažni društveni dijalog - kaže Mirović i dodaje: - Ovo su, u najmanju ruku, neutemeljeni stavovi i namere. O kakvom je društvenom dijalogu reč kada se teme otvaraju među istomišljenicima, a debata se ne vodi u parlamentima nego na zatvorenim partijskim sastancima?! Vladimir Đukanović, poslanik SNS, nije hteo da komentariše inicijativu Nenada Čanka i Aleksandra Odžića, te je kratko rekao za Kurir da nije više u politici i ironično prokomentarisao:
- Šaljem punu podršku separatističkim pokretima. Sve dok takav ološ bude na slobodi pružaću im podršku, dok ih država ne pohapsi. A tek kada ih pohapsi znaćemo da imamo državu - kazao je Đukanović. Ministarka Čomić objasnila je da je pomenuti razgovor vođen na osnovu zakona o popisu i na osnovu preporuka i rezolucija Saveta Evrope, čija je članica.
- Zakon o popisu garantuje manjinama pravo na izjašnjavanje o njihovom jeziku, pravo na učešće popisivača iz njihove zajednice i sva prava koja Zakon o popisu inače garantuje svim građanima. Gospodin Odžić, Nenad Čanak i Bojan Kostreš su tražili dijalog zato što je veliki broj ljudi u Vojvodini s kojima su komunicirali prinuđen da se po Zakonu o popisu izjasni ili po regionalnoj pripadnosti, što je moguće, ili da kažu da su "ostali" - rekla je ministarka Čomić za Tanjug, a prenele Novosti, i dodala da su kritičari koji, napamet i bez ikakve argumentacije, komentarišu taj sastanak u stvari protiv dijaloga na koji i oni imaju pravo.
foto: Nemanja Nikolić
Aleksandar Vulin za Kurir
Ministar u Vladi Srbije koji bi stavio u popis vojvođansku naciju trebalo bi da odmah da ostavku!
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je za Kurir da se nove nacije još od vremena Otomanskog carstva i Austrougarske na Balkanu uvek prave iz srpskog naroda i slabljenje Srba je jedini razlog zašto se pokušava formirati vojvođanska nacija.
- Da zaista postoji vojvođanski identitet, valjda bi se među drugim narodima koji žive u Vojvodini stvorila ideja o vojvođanskoj naciji, koliko bi Mađara, Hrvata, Slovaka, Bošnjaka postalo pripadnik vojvođanske nacije i da li postoji i jedna partija među Mađarima, Hrvatima i svim drugim narodima koji žive u Vojvodini koja za svoj cilj ima formiranje vojvođanske nacije? Autonomaška rukovodstva sve do antibirokratske revolucije pokušavala su da stvore vojvođansku naciju i još više udalje AP Vojvodinu od Srbije, čiji je deo - kaže ministar Vulin i dodaje:
- Pokušavali su autonomaši da formiraju i akademiju nauka, da izmišljaju neki vojvođanski identitet, ali čak ni oni nisu uspeli da izmisle vojvođanski jezik, a nacija je zajednica jezika. Revizija Drugog svetskog rata je završena ujedinjenjem Nemačke i razbijanjem SFRJ i SSSR, a revizija Prvog svetskog rata bi se završila otcepljenjem Vojvodine i svođenjem Srbije na granice sa Berlinskog kongresa. Ministar u Vladi Srbije koji bi stavio u popis vojvođansku naciju trebalo bi odmah da potpiše i ostavku da nam uštedi vreme koje bismo potrošili za njegovu smenu.
Praksa velikih zemalja
Francuzi i stranci, nema trećeg, ili Nemci i stranci
U Francuskoj javno pravo ne prepoznaje pojam nacionalne manjine, tačnije, zvanična statistika na popisu stanovništvo deli na dve grupe - Francuzi, u smislu državljana ove države koji mogu biti različitog porekla, i stranci. Slična situacija je i u Nemačkoj, gde na sajtu Federalnog zavoda za statistiku u kategoriji "nacionalnost" stoje samo dve rubrike - Nemci i stranci. Treba napomenuti da je Nemačka izrazito decentralizovana zemlja, gde je savezna država veliki deo svojih kompetencija prepustila pokrajinama, od kojih neke, poput Bavarske, insistiraju na svojoj autonomiji. Ni Bavarci, a ni Saksonci, kao ni Istočni Nemci nisu prepoznati kao posebna etnička grupa.
